Opis granične linije između Kraljevine Jugoslavije i Kraljevine Bugarske

ПО

Гранични камен Бр. 50.

Од граничног камена бр. 50 граница иде вододелницом у правцу на северо-запад и силази прво до седла, па се онда пење, повијајући на запад, к. 1749 (Бели камен), пошто прође преко плато-а између два узвишења. Силази поново ка северу-северо-западу, затим силази на седло у правцу ка северу и онда се пење путањом до врха Џаме, к. 1810, где је подигнут гранични камен бр. 51. Земљиште је под пашњацима.

Гранични камен Бр. 51.

Од граничног камена бр. 51 граница иде ка западу и силази на седло. Одатле се пење на к. 1803, па поново силази на седло и скрећући ка северусевро-западу, пење се на к. 1789, на којој је подигнут гранични камен бр. 52. Земљиште између ова два гранична камена је под пашњацима.

Гранични камен Бр. 52.

Од граничног камена бр. 52 граница -иде вододелницом на југо-запад и силази на широко седло. Одатле се пење на Големи Требомир, к. 1748, где је подигнут гранични камен бр. 53. Земљиште између ова два гранична камена је под пашњацима.

Гранични камен Бр. 53.

Од граничног камена бр. 53 граница иде водеделницом на северо-запад, прелази преко к. 1742 — Мали Требомир — и силази до к. 1666 (Сушички преслап). Одатле мења правац на југо-запад и долази на уско седло, одатле се пење, мењајући правац под правим углом, на северо-запад— запад, до к. 1663. Одатле продужује у истом правцу и силази на мало седло, па се онда пење на мали плато, к. 1686. Одавде мења правац, савијајући полако на југозапад, прелази преко к. 1694 и долази до граничног камена бр. 54, који је подигнут на к. 1738 (Прнодолски чукар). Земљиште између ова два гранична камена је под пашњацима.

Између масива Клепало и Сушичког преслапа граница иде углавном путем, који води из Клепала у Пехчево, а који она сече на више места.

Гранични камен Бр. 54.

Од граничног камена бр. 54 граница иде вододелницом у правцу на Северо-запад и силази на седло. Одатле се пење, прелази преко к. 1735, 1749 и 1778 и долази до к. 1785 (Кадан бунарски рид). Затим мења правац ка северо-истоку, силази на мало седло и излази на к. 1744. Затим опет поново мења правац под правим углом ка северу, силази на широко седло и пење се врло стрмим нагибом до граничног камена бр. 55, који је подигнут на високом каменитом врху, к. 1985, који се зове Кадица. Земљиште између ова два гранична камена је под утрином.

Гранични камен Бр. 55.

Од граничног камена бр. 55 граница иде вододелницом и има општи правац на север—северо-запад. Силази на широко седло Понорица, у средини кога се налази једна стена, к. 1838. Одатле се пење на к. 1854 и 1851, преко којих прелази и силази до граничног камена бр. 56, који је подигнут на ивици гребена, к. 1806. Земљиште између ова два гранична камена је под утрином.

Гранични камен Бр. 56.

Од граничног камена бр. 56 граница иде вододелницом и има општи правац ка северу-северо-западу. Силази стрмим нагибом на једно седло, прелази га и пење се на к. 1732. Одавде мења мало правац ка северу и силази на гребен, к. 1708. Одатле продужује да силази врло стрмим нагибом на широко седло, прелази преко њега и пење се на дугачак плато Обајата (Занога), к. 1586. Затим силази на мало седло и пење се на к. 1585, па одатле опет силази на гребен, к. 1569, где се налази гранични камен бр. 57. Земљиште између ова два гранична камена је под утрином.

Гранични камен Бр. 57.

Од граничног камена бр. 57 граница иде вододелницом и има општи правац на север. Одмах улази у шуму и силази стрмим нагибом до к. 1417,