Opis granične linije između Kraljevine Jugoslavije i Kraljevine Bugarske

— 45 —

Гранични камен Бр. 305.

Од граничног камена бр. 305 граница иде једном путањом у правцу на северо-запад и силази до једног седла. Пошто остави ту путању, пење се на једно узвишење, понова силази на једно широко седло, потом се пење на један плато, стално у истом правцу. На плато-у окреће ка западу, па понова излази на ону остављену путању, мења правац ка северо-западу, и долази на један мали вис — коте 1699. Одатле продужује у правцу северо-запад— запад низ врло благу страну, до једног узвишења, које се налази јужно од једне шуме. (Одатле се пење врло благом падином на узвишење, на коме се налази гра-

нични камен бр. 306, к. 1665.

Гранични камен Бр. 306.

Од граничног камена бр. 306 граница силази у правцу на запад,а доцније скреће ка северо-западу и долази до граничног камена бр. 307, к. 1605, држећи се увек вододелнице.

Гранични камен Бр. 307.

Од граничног камена бр. 307 граница силази вододелницом у правцу на запад до једног седла, које се налази у пропланку. Одатле почиње да се пење ка једном узвишењу, к. 1576, које је обрасло шумом. Затим граница силази у правцу југо-запад—запад кроз шуму на седло, к. 1540. Одатле скреће у правцу југо-запад, у почетку пењући се по врло благом нагибу кроз шуму, па онда излази из шуме и стрмим нагибом долази до граничног камена бр. 305, који је подигнут на једном узвишењу, к. 1660. Земљиште између ова два гранична камена зове се Прелесија.

Гранични камен Бр. 308.

Од граничног камена бр. 308 граница иде ка северо-западу, стално вододелницом, силази у једно мало седло, на коме се налази путања. Потом почиње да се пење врло благим падинама, стално у истом правцу ка узвишењу, к. 1719, на коме се налази гранични камен бр. 309.

Гранични камен Бр. 309.

Од граничног камена бр. 309 граница иде у правцу на северо-запад, силази на једно седло по врло благим падинама, стално вододелницом. Од седла се пење у истом правцу на један плато, к. 1757 (Мала пољана), на коме се налази гранични камен бр. 310.

Гранични камен Бр. 310.

Од граничног камена бр. 310 граница силази у правцу север—северо запад, стално вододелницом, и то по врло благим падинама до једног малог седла. Одатле окреће у правцу северо-запад— запад и долази на један велики каменити плато, преко кога прелази стално у истоме правцу. При крају плато-а мења у неколико правац и силази у седло, к. 1657, одакле се пење на један ћувик, где мења правац силазећи на запад до једног малог седла; понова мења правац ка југо-западу и пењући се долази до граничног камена бр. 311, који је подигнут на једном вису, к. 1671 (Бегова кула).

Гранични камен Бр. 31.

Од граничног камена бр. 311 граница иде у правцу северо-запад, стално вододелницом, силази у једно широко седло, к. 1616. Одатле мења правац ка северо-западу—вападу, да би се попела до граничног камена бр. 312, који је подигнут на једном плато-у, к. 1678 (Добро јутро).

Гранични камен Бр. 812.

Од граничног камена бр. 312 граница иде у правцу север—северо-исток, прелази преко једног седла и једног ћувика. Од ћувика мења правац идући на север—северо-запад до к. 1648, увек вододелницом. Одавде продужује да силази стално у правцу север—северо-запад до граничног камена бр. 313, који је подигнут на ћувику, к. 1488. Између ова два гранична камена граница се строго држи вододелнице.