Opis granične linije između Kraljevine Jugoslavije i Kraljevine Italije

НАПОМЕНА

Граница између Краљевине Југославије и Краљевине Италије повучена је на основу:

а) Рапалског Уговора од 12 новембра 1920 године;

6) Римског Споразума од 27 јануара 1924 године (само граница око Ријеке).

Пошто је самим Рапалским Уговором предвиђено да се разграничење између наше Краљевине и Краљевине Италије изврши од три Мешовите југословенско-италијанске комисије, то је, још пре почетка радова на повлачењу граничне линије, граница била подељена на три сектора:

1) СЕВЕРНО ОД РИЈЕКЕ — почев од Печи (тромеђа између Краљевине Југославије, Краљевине Италије и Републике Аустрије), па до села Рубеши, јужно од Каства;

2) ОКО РИЈЕКЕ — почев од села Рубеши, па закључно са Сушачком луком.

3) У ДАЛМАЦИЈИ (ОКО ЗАДРА).

Мешовита комисија, која је имала да повуче граничну линију на сектору северно од Ријеке, састала се је први пут у Љубљани, 23 фебруара 1921 године, а радове на повлачењу граничне линије на овом сектору завршила је крајем 1926 године.

Мешовита комисија, која је имала да изврши разграничење са Слободном Државом Ријеком (која је предвиђена Рапалским Уговором), после Римског Споразума, од 27 јануара 1924 године, којим је Слободна Држава Ријека територијално подељена између Краљевине Југославије и Краљевине Италије, овлашћена је од обеју заинтересованих влада да изврши разграничење између Краљевине Југославије и Краљевине Италије — око Ријеке. Ова Мешовита комисија, са новим задатком, отпочела је радове на терену 15 фебруара 1924 године, а исте завршила почетком децембра 1925 године.

Ова комисија извршила је уједно и све радове око евакуације зона на овом сектору, као и евакуацију у зони Логатец—Ракек.

Мешовита комисија, која је имала да повуче граничну линију на сектору у Далмацији (око Задра), отпочела је рад на терену 1 марта 1921 године, а исти завршила крајем августа 1924 године.

Ова комисија извршила је евакуацију зона у Далмацији и острва на Јадранском Мору.

Све три мешовите комисије (свака на свом сектору) извршиле су повлачење и обележавање граничне линије на терену и израдиле карте. На свима секторима извршен је премер граничних објеката, као и премер на терену, ослањајући се на аустријску триангулациону мрежу, тако, да су сви главни стубови одређени геодетски, а споредни стубови и остале ознаке нумеричкотахиметријски. Гранична линија на терену — на свима секторима — обележена је видно граничним стубовима и ознакама, базирајући се на принципу: да сваки прелом граничне линије на терену буде видљиво обележен, као и да се са сваког стуба пили ознаке виде два суседна.

Облик постављених граничних стубова и ознака исти је на свима секторима и прописан је Рапалским Уговором (види приложену скицу).

Подизање граничних стубова и ознака вршено је на свима секторима споразумно између обеју делегација (наше и италијанске).

Из приложеног прегледа постављених граничних стубова и ознака, који је израђен у виду табеле, види се: колико је којих стубова и ознака постављено по секторима, а колико укупно на целој граничној линији према Италији, као и то колико је граничних стубова и ознака подигла Краљевина Југославија, а колико Краљевина Италија.