Opšti spoljni uslovi po život bilja : po Saks-u i dr.

7 30 35 нулацеа.. код којих је транспирација веома незнатна, или најзад дрвено шибље са мало лишћа. ___Зависност биљке од хемпска састава земљишта, на коме се налази, неоспорна је. Али опет она теорија, по којој у главном неке биљке воле искључиво кречно зем_љиште, а друге опет на против не — не постоји данас

више, јер се баш на кречном земљишту често налаве биљке које га иначе не трпе.

Ово потврђују и најновија — и ако у маломе — испитивања, изнета у чланку: «бије о тећојит БИјертит одтозајита и розедтитт хетјата>» од Крапја Етаје — из већ поменутог «Гласника земаљ. музеја у Босним Херцеговини» Год. 1. књ. Г—ТУ. Сарајево 1889. а коју нам је кратко, а лепо приказао г. проф. Р. Петровић у Ш. свесци «Наставника» за 1889., г. (в. стр. 290).

На крају рећи ћемо још као закључну реч: да су за развиће, опстанак и промене биљнога осивота важенији и“ претежснији физички односи места и климе, а хемски да су од потчињене иш споредне вредности.

у Зен ж

До сада само у главноме разматрали утецаје: топлоте светлости, тежине, електрицитета п земљишта, као спољних услова по биљни живот.

Но осим ових космичких, и у опште анорганских утецаја. зависан је многи биљни живот и од неких органских спољних услова, као од других биљака и животиња; због чега биљке мењају често не само свој спољни облик, већ и своју унутрашњу организацију, и то на најразличитије начине. Ово се најбоље опажа у животу паравитних или готованских биљака. Како оне | сву своју храну исисавају из других биљака или из животиња то им хлорофилно лишће није ни потребно, с тога, га и немају, и према томе је и дрво врло оскудно. Већина готованских биљака су масивна, јако паренхимска ткања, која својим особеним облицима и неботаничару одмах