Opštinske novine

Страна 12

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

мици народа која се води да предњачимо и да будемо «а првом ме,сту. Никако не емемо да губимо из вида једну неочзпориву чињеницу да народи поеле вели(ког светског >рата много брже живе него што су живели до рата. Захваљујући <сав,ршенатву техиике, великим саобраћајеим .срествима и евима другим проналасцима, ми видимо да ти народи .силн'0 одмичу 'испред нас. Ми »идимо и уве« морамо бити свеени тога да чак и оне државе које су биле побеђене, да су се и оне претвериле у државе јаке и моћне и на путу су да изврше препород са великим усиехом на културном и економском пољу. Ми им не з.авидиМ|0 «а томе, м« хоћемо да њихову радљивост искористимо, хоћем!о да стој-имо на

Несмем'0 да допустимо да оии буду далеко испред нас јер ако нас првтекну онда је го повод и за постепено економско завлађивање на овом најлепшем делу земљине кугле, на кашем лепом Балканоком нолуострву. Ја нећу да ту предочавам опаеност јер нема те силе која може да угрожава нашу националну слободу ако смо ми сложни .и организовани (Тако је! Живео'!). Поематрана са те тачке гледишта манифестација свих наших Бановнна има далеко већи значај. Ми емо, неводећи довољно рачуна о :т<ој утакмици, уживали на лаворикама а политичке шићарџије искористиле су замореноет народа у првим годинама поеле рата, њепов за-

равној нози са друтим народима света и да будемо исто, захваљујући евојим раснимидругим -преимућстЕима. Ми желимо да то буде повод и потетрек за наше соисгвене иницијативе, али несмемо изгубити ,из вида да ће наш народ м<оћи бити споеобан за ове велике задатке еамо тако ако живи у елози и љубави, У раду, дисциилини и организацији. Ово у толико пре јер наша лепа Југоелавија у међународној политици еначи веома много. Важна је чињеница да нас то измицање других народа иепред нас гони на размишљање о томе како ћемо их ми стићи и преетићи по законима културне утакмице која даје виши смисао нашој цивилизацији. Историја учи да сви- они народи који су били велики на бојном пољу. и који су манифестовали евоју ;неверовагну снагу у одбрани националних права и тековина, да они ту снагу могу манифестовати и на културном пољу. Живот нашега народа тесно је сада везан за живот других народа. Ми ее данас морамо више да интересујемо за положај и судбину своју и њихову е обзиром на тај међусобни однос, сложенији но икада раније.

стој у погледу јавних послова, који је био у природи етвари, да би створили од политичке борбе за себе једну лепу професију која је све гглемените иницијативе нашег народа бацила у запећак. Но од сада морамо много што шта да заборавимо. Несмемо< да се више међуео-бно оптужујемо за оно што је било, али ми несмемо да пропуетимо прилику а да не помислимо да је оно што је нађено било фактички међуеобио мрцварење свих стваралачких снага и одстрањивање њихово од свих националних и културних задатака наших. У тешком поратном периоду, који се хвала Богу поотепено предаје забораву ми се нисмо груписали као културни и национални радници, нрема оним тежњама и идејама које уједињују и опајају, него смо у међусобном нрегањању ваборавили еве па чак и евоје «националне светиње. Наглашујући то што је неиобитна историјска истина, и конетатујући -оше хладне иеторијске чињенице хоћу.да иаглаеим у вези ггога сву тежину и значај акта од 6. јануара када је наш Краљ (Живео!) онако ието као