Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Страна 31

Душан Прица^јдштељ Рсфорпа бсчког школства и улога бсчке општине при тој рефорли

Иницијативом Извршног Одбора Учитељ. Југослов. Удружења, а по одобрењу 1 осподина Министра Просвете, пзсегило је 30 југословенских учитеља-ица Беч, да разгледају педагошке и школске реформе и, у колико одговарају нашим приликама, да те идеје примењују и пропагирају у нашој отаџбини. Али, пре но што пређемо на суштину ствари, на изношсње реформи бечког новог школства, потребно је да истакнемо извесне типичности Беча и Бечлија, које су омогућиле и могле да омогуће такве реформе и које су привукле пажњу целог цивилизованог света. Беч — са милион осам стотина хиљада становника — и, са фактички хиљадугодишњом културом, — уч^нио је после рата, усоцијалн( м погледу уопште, у просветном напосе, толико, колико нико до сада. Разуме се, да је у том делу највећи удео имала бечка општина, нешто мањи: родитељска удружења, а најмањи држава. Немогуће је бити у~ Бечу и интересовати се социјалним и просветним проблемима а не чути име Ота Глекла, бившег 1Јп {ег1ећгег -а, отпуштеног после петогодишње службе, који се после тога посвећује политици, тако, да је већ двадесет и три године народни посланик. Одмах после рата био је министар просвете, а од тада, па све до данас, претседник је школског савета бечке општине. Школски савеш је најважнија бечка просветна установа и има под својом управом четрнаест хиљада учитеља. Затим, ваља знати за име Карла Сајца, садашњег претседника бечке општине и народног посланика, такође бившег учитеља, отпуштеног пред више од двадесет година. Треће име које се морз памтити јесте Хуго Брајтнер, — славни финансијер бечке општине, — и најпосле Др. Јулије Тандлер, шеф отсека за социјалну политику бечке општине. Главно обележје њихове акције, што ће рећи и акције бечке ] општине, јесте заштита детета, заштита мајке и заштита економски слабог. Већ другог дана живота дете добија диплому бечке општине, у којој она на диван начин манифестујеЈрадост, што у списак, својих грађана може убележити име једног новог грађанина. Мајка, већ у четвртом месецу трудноће, потпада под специјалну пажњу и, на безброј начина, чини се све да се природни процес изврши са што мање^потреса по њу и са што више изгледа на повољан развитак новорођенчета. У заштићавањуекономски"слабог елемента учињено је, за ово десет година толико, да изгледа, као да је то нека визија, а"не сушта стварност. Довољно је да истакнемо само то, да је бечка општина подигла око четрдесет хиљада станова и

сместила у њих око две стотине хиљада својих грађзна. Све што је потребно за снабдевање школских зграда и школске деце даје општина. Школска деца су општа својина и терети су пропорционално разрезани на све грађане, без обзира да ли имају или немају деце у школи. Велики број дворова и двораца из минулог доба феудализма и аутократије, хиперлуксузно удешених, са пространим и савршено естетским и хигијенским парковима, данас су претворени у сместишта сиромашне деце. А на свакој згради која је намењена деци, бечка општина поставила је таблу на којој су урезане ове речи: „АУег КјпсЈегп Ра1аб(е ћаи! КеГзз! Кегкегтаиегп шес!ег". (Ко подиже зграде за децу тај руши зидове тамница.) „Светлост, ваздух и хлеб", то је оно што је Беч не само хтео да да, но оно што је Беч дао својој деци, и зато се кроз његове улице данас оре поклици: „Живела нова школа". Организација бечког школства. Највиша просветна власт и за Беч и за целу Аустрију јест Министарство Просвете. Свака покрајина, а и град Беч има своју широку просветну аутономију. Закони и наредбе које игда^е Министарство Просвете имају само општи, контурни карактер, које онда остала просветна тела разрађују и примењују према својим специјалним приликама. Тако је, за град Беч, у ствари највише просветно тело 31асИбсћи1га1ћ 1иг сНе ОетеЈпе \У1еп (Градски школски савет бечке општине). Тај се школски савет састоји из 120 чланова од којих су две трећине учитељи. Два су претседника: један, скоро номиналан, — то је претседник општине, — а други, стварни претседник један од општинских одборника, а тај је, у овом времену, Ото Глекл. Осим тога постоје квартовни школски одбори, наставничка већа, управитељ школе (основне: Оћег1ећгег, грађанске: Шес1ог) и родитељско удружење. Школу и сву школску децу снабдева општина уз помоћ родитељских и разних хуманих удружења. Квартовни школски одбори, наставничка већа, управитељи школа имају идентичну дужност како је то предвиђено за таква тела по нашем школском законодавству. Разлика је само та, што наставничка већа одређују програм рада за недељу дана унапред. Родитељска удружења играју нарочито важну улогу. Чланови удружења су, поред учитеља и осталих просветних фактора, и сви ђачки родитељи. Хиљаду две стотине ђачких родитеља врше разне функције у родитељским удруже-