Opštinske novine

Страна 44

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

СЛУЖБЕНИ ДЕО:

Рад Општинског Одбора

ЗАПИСНИК Тридесет и четврте — Др>ге Редовне Седнице Одбора Општине Београдске, одржане 16. новембра 1929. год. у 5 часова по подне.

Председавали: Потпредседиик г. Д-р Мчлослав Стојадиновић и Председн.ик г. Милош Савчић. Деловођа г. Божидар Павловић. Од одбо-рника били оу г.г.: Васа Лазаревић, Душ. Ђ. Миличевић, Јован Дравић, Т. Паиић, Триф. Јоваиовић, А. Фирт, Ранко Живковић, Влад. К. Петровић, инж. Милић М. 1С0кић, Мих. Л. Ђурић, Д-р Љ. Стојановић, Д-р Лазар Генчић, Драг. К. Милошевић, инж. К. Букавац, Ђура Бајаловић, Негослав Илић, Б. Ј. Антонијевић, Т. Здравковић, Дим. Г. Станчуловић, Таса Максимовић, Свет. Гођевац, Д-р Страш. Љ. Милетић, Д-р Драг. Аранђеловић, М. М. Стојановић, Шем>ајо де Мајо, Д-р Драг. Ђ. Поваковић, Р. Ј. Јовановић и Јеврем-Јеша Ј. Поиовић. 1. Потпредседник ^г. Д-р Стојадановић отварајући седницу објашњава на који је начин дошло до овако хитног сазива одбора. На дневном је реду литање трошаринске тарифе, које због своје велике важн'0сти по оиштинске финансије, а нарочито и збот доношења новога буџета м.ора бити убрзо решено. На прошлој одборској седници изабрана је једна комиаија одборника ва проучавање те тарифе. Комисија се састала 15 новембра и саслушала је екапозе г. Миливоја Савића, начелника М!инистарства Трговине и Индуетрије, који 'је комисији потанко изложио на којим је иринципима израђена нова трошаринска тарифа. Комисија, пошто је саслушала тај експозе и објашњења претседника г. Савчића и потпредседника г. Стојадиновића, и поред овлашћења датог јој на садници од 14 новембра од стране одбора, да питање трошаринске тарифе сама са Судом реши, била је мишљења, да цело питање тарифе треба вратити .одбору да се и он упозна са принципима на који1ма је она израђена. Са тог разлота комиаија је поедложила да се хитно сазове седница одбора. Суд је прихватио овај предлог комисије, једво због хитности овога питања, а друго и с разлога што нема ништа против тога да се и пленум Општинског Одбора упозна са тим принципима. Излазећи данас пред Одбор 1са овим питањем Суд се нада да ће се и Одбор сложити са принципима на којима је рађена тарифа, као што се у начелу и коМ1исиј а еложила с тим принципима. Пошто деловођа ир'Очита експозе Суда по овом пи-

тању, екоперт г. Савић даће своје објашњење, а после тога развиће се диокусија по овом питању. Деловођа г. Божидар Павловић прочита експозе Суда АБр. 24901. У дискусији по овом питању узели су учешћа: Г. Јован Дравић, објашњава на који је начин дошло до сазива ове .седнице. Комиоија, чији је и он члан, није охватила да је она приликом избора на прошлој одборској седници, добила овлашћење да ово питање са Судом дефинитивно реши. Она није знала да је Одбор својом одлуком пренео то своје ираво на њу, због тога је комисија и предложила сазив ове седнице. Појмљива је и оправдана тежња Суда да се диокутује о принципима на којима је тарифа израђена, јер је ова ствар врло осетљива и за фискални 'Интерес Општине било би врло опасно, када би ове ствари добиле пуни публицитет, јер би о.нда 'О^пштина могла .бити оштећена са много милиона. Али Суд је требао да има поверење у четири до пет стручних људи из |Одбора, да их упозна с тарифом и да чује њихове примедбе. Тачво је да треба фаворизирати трговину, индустрију и занате, али с друге стране изгледа врло тешко оптерећивати животне намирнице на рачун те индустрије. Требало би оптеретити и машине велике индустрије које често коштају читаве милионе а не ослобођавати их саовим. Иста је ствар са угљем за гориво и са угљем за индустрију. Ако се Суд боји да нас упоана са ставовима тарифе који се одноое на велику трговину где би могло бити злоупотреба, нека нас упозиа са отавовима који се одноОе на Ж1ивотне намирнице. Г. Васа Лазаревић, изјављује да је и порад великог поштовања које има према г. Сав'ићу, изненађен да му Суд даје право да говори у Одбору, макар и као експерт. Требало је тражити претходно одобрење од Одбора за то. Потпредседник г. Д-р Стој адиновић одговарајући на иримедбу -г. Лазаревића изјављује да је до сада постојала пракса, да се код израде закона саслушају и мишљења експерата о техничкој страни њиховој. Та пракса поотојала је и у .финаИоијоком и законодавном одбор-у и !ПО!Стоји дана!с у Врховном Захонолавном Савету. Г. Саеић као дугогодиш-