Opštinske novine
Страна 64
ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ
У опште у свету усвојен је принцип да болнице мо-рају имати број постеља. који би одговарао густини насеља, на име 10 од сто од броја становника. Дакле према овом принципу Београдска Општа Државна Болница требала би да има 2 хиљаде петстотина постеља а она има свега 860. Међутим, београд-
редске и све остале друге санитетске потребе: хиљаде амбулантских болесника — лече се у овој болници. Сва тровања, сви несретни случајеви, сва проституција — све то иађе уточишта у Општој Државној Болници.
Изглед заједничке и болесиичке сале у новој згради унутрашњег сделења.
ска болница није само београдска — већ као што рекосмо она је општа — зато носи такав назив — и читаве -покрајине наше Отаџбине сливају се у њу. А да је назив Општа Државна Болница на жалост оправдан, видећемо из онот што следује. Београд има само једну болницу, док у Загребу, Љубљани и Сарајеву постоје више болница. У тим градовима Опшгине су одавно саградиле своје болнице за локалне потребе. Градска полиција у Загребу има своје специјалне болнице. Код нас полиција шаље и злочинца-болесника и жандарма чувара у болницу, што још 'Више погоршава стање. Како оболели притвореници не могу добити засебне собе — то су они измешан« са осталим болесницима и надзор је тежак. Зато су се и дешавала бегства притЕореника из болнице. Као што видимо стање Опште државне болнице је изванредно тешко, изузетно према свим другим болницама у земљи. Београдска Општа Државна Болница мор-а, поред својих, да задовољи и полицијоке, у-
Борба траје непрекидно двадесет и четири часа. И лекарско и друго особље стално је запослено, па се « оно валази у изванредним приликама, и његов: број је мален према послу који има да непрекидно савлађује. Однос Опште Државне Болнице и униЕерситетских клиника као и осталих санитетских установа објашњава фиктивну скупоћу издржавања једног болесника. Друге санитетске установе које су имале своје посебне материјалне кредите ипак су задирале у кредите О. Д. Б. и тиме крњиле беоправно њен кредит, што је наравно .ишло на уштрб издржавање болесника —ове београдске болнице. Познато је да се у кругу болничком, поред Оделења налазе и векоје университетске Клинике. Веза између управе Болвице и Клиника је доскора била нејасна. Поједине потребе клинике падале су на терет буџета О. Д. Б., чиме је њен буџетски кредит бивао све мањи. И оно што : су Клинике морале плаћати, оне су слабо плаћале и то у назад. Зато управа Болнице није могла задовољити своје потребе, јер, на тај начин није се