Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Страна 67

Драгиша Лапчевић

У Београдска општина за раднике

Област радничке огаштиноке политике је доста пространа и заузима ©рло велики део општинскога старања за радиике. Та политика почиње, са најелементарнијим захтевима радничке класе, па се завршује са крупним задацима општинским. У општинама Бнглеске, Француске, Белшје и других земаља, као што излажу А. А. Исајев и Хуго Линдеиман, поред других писаца, иде се са скраћивањем раднога времена испред закоиом нормиранога раднога дана; па се и у другим стававима радничке политике њима увек иде и испред приватиих послодаваца и испред државног законодавстна. Ми, се, разуме се, налазимо у таввој тешкој и необичној ситуацији, да те пр-имере западиих земаља и њихових општина не можемо узети као необилазан узор. Само њихови примери могу да послуже као један од подстицаја нашим оптт чнама, да и оне, поступно, нрихватају воћење једне разумне радничке полатике. То је у толико пре потребно, у колико се у нас нагло гомила радничка класа, у колико она све више пада као један неизбежан јавни терет и у колико се брига о њојзи намеће као једна неминовност. Јер је, одиста, прва брига општине, да се постара о радницима и да узме старање о њима као једну од најпречих дужности. Зато ћемо и ми повести рачуна о задацима општинске радничке политике, у првоме реду о они1м задацима, које је већ општина београдска била узела у своје старање. 1) Тарифа општинша закључена са синдикатима а 'Ова је тарифа закључена од стране опшгине београдске са Председником Радничког Савеза и текстуално гласи овако: „Тарифнн уговор о односима у општинским предузећима, закључен између председника београдске општине и председника Радничког Савеза 7 јуна 1904. која гласи: „Узевши у претрес захтеве које је истакао Раднички Збор на Врачару, 23. маја 1904. год., а који је изнет у 40. броју Радничких

Новина од 22 маја ове године,*) председник београдске општине и председник Главног Радничког Савеза споразумели се на ове заједничке одредбе и обвезују се да их обе стране: и општина, која даје лосао, и радници, који на послу раде, испуњују до 1. априла 1905. године: „1., да радници имају недељом цео дан .одмор, изузев кад непрекидни рад изискује сама природа посла; „2., да радни дан буде 1ОУ2 часова, и то од 1. априла па до 30. септембра, а 9 часова од 1. октобра па до 31. марта; „3., да најмања награда^ за одрасле раднике не сме бити мања од 2 динара дневко; „4., да се обвезује општина да даје сгглну помоћ оннм радницима, који се у раду код ње буду унесрећили; „5., да се за општинске радове набављају првенствено радници из организација Главног Радничког Савеза". * * * Ова је тарифа важна по томе: што је прва тарифа закључена с једним комуналним представништвом што се њоме први пут иризнаје недељни одмор, што се радни дак ограничава, што се утврђује минимална падница изнад пијачне мере, што се први пут нризнаје унесрећеним радницима накнада од стране послодавца и што се признаје првенство организованим радницима да у посао уђу. А го су све мере које, дотле, нису биле признаване од приватних послодаваца, нити су законски биле уведене. А тај велики успех, Јгостш нут тада код општине, као да би био добар пример и за садашњост.

*) Ти су захтееи ови: 1) да радници имају недељом цео дан одмор; 2) да радни дан не буде већи од 9 часова; 3) да најмања награда не сме бити мања од 3 дин. диевно; 4) да се обавеже општина да даје сталну помоћ оним радницима, који се у раду код ње буду унесрећили; 5) да се за општинске радове набављају радници преко организације.