Opštinske novine

Страна 82

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Канцеларије Земгора налазе се у Београдској улици, број 35. Његов циљ је да пружи помоћ руским емигрантима ради одржања њиховог културно-моралиог нивоа, да штити шихове травне интерес и да им материјалне услове побољша. Београдским Земгором руко-води вредни и у престоници необично омнљени г. А. Махин. При ов!ој установи функционише ииотнтут за проучавање Русије и Југославије, коме је циљ да учвршћује култур.не везе Руса са 'Јурословенима. Институт располаже са 2.500 књига од велике вредности, док библиотека Земгора броји око 1 13.000 свезака. Звмгор издаје у дво-месечним размацима „Руски Архив", часопис за политику, културу и привреду Руоије. Часопис излази у великим свеокама, на српско-хрватском језику и доноси прилоге из иера поанатих и ауторитативних писаца. Ова установа приступа, у циљу упознавања Руса .са културним и уметничким вредностима Југославије, издавању серије зборника на руоком језику, уз сарадњу најугледнијих научиика. Први зборник „Југославије" уокоро ће изаћи из штампе. Остварујући овоје задатке, Земгор је у Београду отворио више течајева, радионица и створио иеколико културно-уметничких кружока од вреднОсти. Руски Културни Одбор .Конгрес руоких научника из еми.грације, а одмах за њим конгрес књижевника и новинара, дали су у јесен 1927. године подОтрека једној значајној делатности, која је нашла пуног израза у оснивању Руоког Културног Одбора. Претседник овог одбора, у коме су чланови многе најуваженије личности, јесте г. д-.р Александар Белић, професор Београдског Универоитета и нретседник Државне Комисије, ко.ме руски емигранти у Београду и у целој Југо1Славији дугују веома велику и топлу захвалност. Органи Руског Културног Одбора јесу: Научни Институт, о.снован за време конгреса руских научника. Нају.гледнији .руски научниц и књижевници, који живе у емиграцији ван Југославије позивају се од стране Научног Института да одрже сваки по један или више циклу.са предавања. Досадашња предавања држана су на Београдском Университету. Претседник Института је г. Евгеније Спекто.рски, п.рофесор Београдског Университета. На дневном реду је низ едиција, од којих ће прва бити — радови конгреса руских научника, одржаног у септембру 1927. године. Јавна библиотека, која се налази у палати Академије Наука. Библиотека је ванредно богата и разновр.сна. Располаже како старим,

тако и новим издањима и им^а велики број претплатника. (Ова библиотека броји око педесет хиљада овезака. Ако се узму у обзир добро уређена библиотека Саваза Ру.ских Књижевника и Н-овинара, која се Отално попуњава, а затим .обилна библиотека Земгора, коју смо већ споменули, приватне библиотеке и београдске руске књижаре, може се поуздано веровати да у Београду има око сто хиљада руских књига). Издавачки Комитет, са г. Виктором Брјанским на челу. Он.ај комитет ш'тампа на руском језику, у лепим и солидним издањима дела савремених руских писаца од великог талента и популарности. До сада су изашла дела Мерешковског, Чирикова, Амфитеатрова, Зајцева, Куприна, Хипијус, а у припреми су приче Шмељова, Буњина и Ремизова и пеоме Баљмонта. Издато је и неколико дечијих књига. Како живе Руси у Београду Од девет и по хиљада Руса у Беогр!аду (рачунајући представнике руских мањина, овај би број изнео преко десет хиљада) око осахмдесет од сто припадају интелектуалним професијама. Они су се махом запослили у својим струкама, док .су бивши официри нашли добрим делом запослења, у ко.јима су оцењени махом као добри, .савесни и марљиви чиновници, што је више пута подвлачено од стране надлежних. Невоље и тешкоће првих да.на емиграције отклоњене су и отишле у прошлост као и о.нај грозни азил у Александровој улици број 130. Очевидно је ипак да ста/рим и немоћним Русима нису слатки избеглички дани, и поред искре-иог братског прИјема од стране Југословена. Очевидно је и то да, лишени широких рођачких веза и познанстаВа од старине, многи Руси тешко се сналазе у изненадним невољама, као 1 што су болеОт, губитак службе и тражење нове. За људе скромних средстав^а овакве су неЕОље нонекад катастрофалне. Стога Државна Комисја и дан дањи издази многим Русима у сусрет, кад се укаже потреба. Ове тренутне помоћи пењу се до три стотине дина.ра. Комиоја и дан дањи помаже неколико стотина Руса у Београду, водећи о томе специјалну евиденциону картонажу. Ракије је ова држала многобројне занатске течајеве, који су услешно оопособили велики број Руса за улазак у нове професије, способне да осигурају „хлеб свакидашњи". Узимајући у обзир материјалне прилике руских емиграната у другим земљама (богатијим од Југославије!), може се рећи да они овде живе више него добро. Задовољство Руса огледа се у њиховом честом преласку у југоСловеноко поданство.