Opštinske novine

Стрлна 86

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

као београдоки везир ноћу 20—21/8 1821 усред кризе настале због грчког устанка. — Вл. Ћоровић." Раскошии жиео-т -авог везира гооподоког кава (није остао без утицаја и «а његову околину. Везир је са својим погодбама са 1 Милошем стварао за себе богате приходе. Џумруд,и, царска добра, спахилуци, државне дације, па ова она права, која је раја поступно добијала, од Марашли Паше, морали су у првом реду да лослуже за то, да пуне касе везирове, из |КОЈих је он немилице раоипао новац. Све што је било царско, државно, било је за гародају, те се Срби користише па се увелико населише у утврђеном Београду. Тако је дошло и до продаје једног дела градаке пољане, оне, која се пружала од Барјак Џамнје па до данашње Саборне црмве. Београдска чаршија тада се зачела. За овај нови део вароши, Гушанчева кафана је шостала средишња тачка. Била је она тада еише турака но српска кафана. Са њеног горњег опрата разлегали су се, доцкан у ноћ, звуци тамбуре, или звекет даира, уз које се веселио севдалија Турчин; а доле су ^гости достојанствено димили из чибука и сркали кафу, која је у оно време на камилама стизала из Арабије у Београд. На страхоте туроке се мало по (мало почело заборављати. Сада се више говорило о мерама, са којима је Милош заводио ред у замљи. Надзорник новоосноване Народне канцеларије, која је била нека <врста обновљеног Управног Савета. Молер, који је редовно долазио на кафу у Гушанчеву кафану, оовануо је једног јутра (почежом имаја 1816), уморен гајтаном на Калемегдану, а уз њега лежао је мртав и стари ратник Радић. „Кнезови" су им изремли пресуду, а Турци су је извршили. Није, међутим, дуго потрајало, а у Гушанчевој кафани почело се шапато1.1 товорити да је глава Вождова изложена у граду овету на углед. У редове грађана ушао је велики страх, а Турцима је овладала нека бе:на радост, од које Београд три дана није имао 'мира. Тада се у Беошраду зачела она чаршијока опозиција против кнеза у Крагујевцу, са којом су се доцније великаши тако вешто користили, да аико прстом мрднуо није када је 1839 узета мнезу оставка, а овај са товарима блага пошао у Влашку. У то враме Београд је већ имао своје јавно мнење. Чаршија је стајала

уз великаше. Утицај трговаца, занатлија, који су овојим радом, прометом и везама дошли до гласа ван мнеже^ине, био је и на само правитељство веома јак. За све то време видела се чудновата смеша гостију у Гушанчевој кафани. У почетку још правладавали .су Турци, аге и ефендије, али мало по мало па су се ту угњездиле газде трговачјког, еонафског реда, поред којих је, само стојећи, мо<гао какав Јеврејин или друге вере гОгСт попити жафу. За млађе људе било је срамота, дрскост, да се навраћају код Гушанца, где је оваки гост <с правом м<о<гао тражити назив ,,'Кир-а". Вучић, Зубан, Бата Лака, Книћанин, Тенка, Илија Гарашанин, Сима Сарајлија, Вук — сви, о којима говори историја оног вромена, <били су, наки стални, неки пролазни гости ове кафане. Ту су се водили разговори са Нишлијама, В<идинлијама, -са људима из Босне, Бугарске, Македоније, које је трговина довела у Ср<бију. Многи је народски по<сао ту <овршен уз кафу или татлију, а већ трговачки закључци нису никад били завршени, а да алвалук није попијен у Гушанчевој кафани. Али, полако, и „великаши" оу се почели одбијати од Гушанчеве кафане. Тенкина завера, Вучићева свађа са кнезом, турско мешање у српоке лослове и, најзад, онај отворени покрет старих силника прот.ив поглавара земље, све то врло је ружно било примљено у београдској чаршији. Тада, Бе-оград почиње да добија друга друштвена средишта. Отворила се нова гостионица „Круна" <(|Сад'. Суд Општине Града Београда), затим „Старо Здање" (сада Дирекција Железница, <п<реко пута Народне Банке, у Грачаничкој улици) и ,,Читаоница" (сада осиовна школа код Саборне Цркве), 1Које надвладаше „чаршију". Догађаји су пошли током, како је најмање било ло вољи онима, који су у Гушанчввој кафани размишљали <о судбини васкр<снућа младе Србије. Све до доласка кнеза Михајла на владу, чаршија београдока је стајала у опозицији према ондашњем стању. Година 1862 ислунила је Гушанчеву кафану војничком лармом. Услед бомбардовања <становништв10 се било разбегло из вароши, која је била у шанцу. <Од Гушанчеве кафане па до Калемегдана низале су се барикаде.