Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стфада 119

који је деци и младаћима прсмсто неоиходан. Ти да:ни треба да оу 'потпуио о : сл1обођбни од оваких ©бавеза према послодавцу и према шшли. Ако деца и младићи буду го;њени да 6 дана ,раде у радионици а еедм.и дан у мест.о одмора >буду гурани у школу они од школе неће имати .никакве ко:риспи, а себе ће сатрти. Под таижим (оиолностима боље немати школу, него је имати онакву какву <је проигисује нредло1г закона о радњама. 2. Да ученици не походе школе на уштрб свога 101ДМ1ора, већ да се часови држе на рачун радног (Времена. То је усхоталом сасвим у реду: послодавцима 1су потребНи сцремни радници, и они, дакле, од своје етране морају учинити да радеици до те опреме дођу. Сем тога, деца и младићи не могу поднети дуго радно вре-ме и поврх тога још неколико' чаоова школе. У осталом, и шкожки часови употребљени на техничко спремање раднога особља, у ствари су радно врвме у корист послодаваца, јер ће радници ту своју спрему доцније употребити у радионицама послодаваца. У Емглеској гадаЕна а и у друпим државама од неког времена чаоови се држе не онда, кад ученици треба да имају одмора, већ радних дана на рачун радног времена. Држање школских часова на рачун радног времена не само' да даје М1ог1ућност!и ученицима да се одм^оре и да <одмор упоГребе на своје интелектуално м физичко ' раавијање, него и обуздава прековремену експлоатацију ученика.

6) ФЕРИЈЕ. Општвне у Ентлеској, Француокој, |Белгији и други;м земљама 1 ) свеле су својнм радницима радно време на веома ниску меру, подигле им наднице које знагио одскачу надницама код приватних послодаваца, дају својим радницима извеоно ферије како код нас имају просветна и судска отрука, и т. д. Слична питања покретала је и код нас социјал-демократока одборничка група. Мипимална надница и максималМо радно време добивено је знатно повољније код Општине, непо што је -било мод приватних послодаваца. Међутим, борба ок1о радничкога ферија, трајала је читаве две године и у неколико одборничких седница. Напослетку, ферије је начелно прианато, прегласавањем у одборакој јседници. Али |је при детаљном извођењу толико изиграно, да више 1на радничко ферије није личило. Ферпје је, међутим код на!с једна велика потреба, коју безусловно треба иодмирити: с повратком са ферија раДник је хрлији у послу, и за 15 дана ферија, он даје знатно више рада, -него што тих 15 дана износе. Тако, с феријем радник добија одмор, тако поггребан и нјужан, а општина добија знат !Н10 : више урађеног посла ... *) Види о томе А. А. Исаева и Хуга Линдемана.