Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ Н 0 В И Н Е ——^ казуј.е, треба да узме и најеећег учешћа у васпитању грађана и пропаганди добрих и корисних уоганова за школску децу. Обе установе скупа требало 6и да нађу пута и начина да завднтересују највећи број родитеља за ст.вар њихове деце. У том емислу било би потребво прпређ1И1ва1ти разне анкете о појединим питањима, које би имале оеим користи од сазнања правог -отања, још и ту вредноет што би за ева та питања морала непоередно да заинтересују и натерају на размишљање и оне, К0|ји доггле,. уонште о ти.м питањима нису никад ни мислили. Шегртско питање. Ието тако треба поклонити велику пажњу на децу ван школе — шегрте, ,и иепитати под каквим уеловима живе. Ми верујемо да ти податци ни мало не би >б1или утешн«, и да су прилике лзд којима они живе врло рђаве. По овоме послу морао би .инетитут да буде м у вези еа радничком, трповачко.м « занатско ; м комором, радничким осигурањем, као и еа ссима нриеатвим установама која ее ,овим поелоажма баве. Социални Инетитут и Музеј, морали би оси,м евојих кОлекција имати ,и таодатке и збирке еличних установа на отраеи као и потребие објекте :за етал^не и покретне изложбе ради пропаганде. Исхрана становништва. Један важан одељак била би исхрана етаноЕииштва. Поред прибирања научинх резултата о иерхани, како за децу тако « за одрасле, музеј би имао за дужност да евеегграно проучава ово питање, како са гледишта научног, тако и еа гледишта чисто практичног, 'ОДНОС1НО рацисналне иехране, нарочито деце 'и шшроких елојава, нарасно водеНи рачуна о месним приликама. Од највећег интереса било 'би и нитање о потрошњи алкохолних пића и других нарк^атичних ередстава. Имао би битн У сталној вези еа хемијеким лабораторнјумом ради потребн1их анализа. Музеј би морао имаТИ перманентну изложбу свих намирница са 'свима податцима о њиховој храњиео] вред'ности ка)о и рацио!налном еправљању н у'потреби. На сшови ових тих података Инетитут би 'имао да ч,И1НИ кориене .предлоге о набавкама И орган1изацији онабдевања најпотребнијих намирница, нарочито млека, е обзиром на дечју иехрану. Јавиа хигијена. Општинеки одсек за јавну хигијену, апсолутно не би могао уопешно да ради без интимне еарадње и ио,моћи научног рада о©ог Института. У погледу станова Институт треба да све иланове прегледа са гледишта хигијенског, јер без тога дешаваће ее и у будуће да ее по'дижу отанови који ни најмање не задовољава ЈУ «и најоеновније хигијемске услове,

——... ," -— I Страна 121 Инотитут би требало да врши и преглед евих зграда у Београду. Овај преглед нотребан је не еамо ради прикупљања пОтребних података, већ и у циљу предузимања потреб'них ,мера за поправку и побољшање етанбених нрилика. У евоме музеју морао би имати угледне планове и израђене тииове кућа, какО' за оредину града за поеловне еврхе, так)о и за зграде за етановање, нарочито на периферији и но предграђима. Пре рата вршен је >један преглед етанова у Београду и резултати еу били етраховити, ни дееети део етанова није испуњавао ни осно ,Ене хигијенеке уелове. Познавајући само једгн део градоке периферије, ни данас резултати не би могли бити бољи. (разно: Јатаган, Пиштољ мале и др.). Музеј би требало да има такође и евоју колекцију целокупног покућанства и онаквог какво је данас у употреби, као и какво би требало да буде па да одговори х1игијевски,м па и естетеким захтевима. Тиме би ее такође могли иокорени)ти М'Н0ги рђави обичаји и лоше 0 'собине покућетва, чеето претрпаног, па и материјала од кога ее гради. Јавни локали. Поред етанова Ивотитут би имао да проучава и питање јавнЈих локала и њихову хигијенску вредност, као и њихов утицај на 'јавни морал и здранље оних који их поеећују. Оделење за рад. На отрани поетоје или при еоциалним инетитутима или као засебне уетанОве Академије Рада (као што је у Прагу Масарикова Академија Рада) којима је задатак да научно цроучавају е:ве уелове рада и прилика под којима радници живе: етан, исхрану, наднице, синдикалне уетанове, задружни покрет, утицај разних професија на здрдаље, друштвени ЖИВ01Т, елободво вре-ме радника, навике нарочито штетан утицај алкохола и т. д. Ове академије специално проучавају радно време и његов утицај у економеком као и у другом погледу. Библиотека и књижница Института. Социални институт и Музеј треба да има што је могуће потпунију етручну библио'теку, на првом меету све што је у том погледу изашло на нашем језику, а затим главна дела и часо1писе :на етраним језицима |(Социални Инетитут у Прагу имао је још пре три године 13.000 свезака и 390 часописа на евима језицима). Оручна библиотека и читаоница треба да етоје на расположењу и овима онима који би ее интересовали еоциалним питањима и који данас не могу лако да дођу до потребне литературе. Соц. Инетитуг по угледу на еличне установе треба и еам да издаје е,вој Билтен.