Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Страна 155

дава уминула као сан прско земље, оставивши за собом само крвави траг збиље. Сељак се дигну и падне, дигну се као човјек, паде ко јунак и мораде пасти, јер на о«е двије, три бразде хрватске и словенске земље иа Сави и Сутли, одакле смједоше људи викнуТ(И у свијет, да -су сви синови Адамови ра1в1ни, дигну се ;војска и племство цијелога царства. Велик бијаше господски бијес, страшна господска освета. У Запребу, Цељу, Љубљани, бијаху пуне тамнице (сељачких душа. У Загребу, Цељу « Љубљани маБијала је људска бјеоноћа под кринком освете правице тије-

обострану исто'рију нашу, нашли би у многПм стварима да нам је било заједничко зло и добро, (радост и патња, успех и неуспех. Дошло је затим време да после иашег ослобођеља 1918 године будемо опет исто у тежњама. и исто с обзиром на интересе иаше који нас спајају. И били смо исто раиијих историских дана крајем 1918 године, али једна демонска рука. успела је да нас поколеба у томе. Појавише се људи професионални политичари који успеше да нам се наметну и да буду тумачи народне воље. Појавише се и неки који рекоше да су историски позвани да мире Хр-

Стјепан Вукмановић, претседник општине Суњске полаже у име хрватоких сељака венац на гроб Незнаног Јунака

леса сељака на кр-ваве муке, да им извади из душе и задњу изкрицу тајне, а из дрхћућих усти озва се као из једне душе вапај: „хтједосмо бити људи, хтједосмо бити слободни"! Каква разлика између времена тада и сад! Онда роб, сада слоб'Одан; онда слуга другог, сада свој сопствени господар. У то време потчињен племству и роб, сад независан грађанин и у адогућности да несметано развије све своје стааралачке ан-ате. Исто тако у то> време (роб туђега племства и туђих краљева, сада слободан грађанин на челу са својим народним сел.ачкнм краљем, пред иојим ћете за који час излити своје осећаје љубави и оданости. (Дуготрајно клицање: Живео 1 Краљ!) Из ових кратких напомвна видимо да је слич!на «судбина била сељака Шумадије и сељака Хрватске. Ако бисмо ближе загледали у

вате и Србе, и ако смо ми векоеима измнрени према свима онима који заједнички прижељкују нашу неслогу. (Узвици: доле с њима!) То је трајало читав један период, скоро целу једну деценију. Неслога бејаше завладала свуда, а наш државни брод благодарећи избезумљености појединаца бејаше кренуо .потпуно у страну. У очи 6 јануара унутрашња криза наше Државе б>ила је већа но икад раније. Узимајући све ово у обзир, а напосе нашу потребу за. братскнм животом и слошом, мн тек постепено по^стајемо овесни величнне и замашаја онога великог историског акта од 6 јануара. И кад славимо овај дан нашег ©ближења са чврстам уверењем да је то почетак једне ,но1ве ере рада и полета, онда с правом мислим да погађам расположење свију вас