Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Страна 197

књизи (словар, зобрник, журнал) коме је стодећу, којим годинама посвећена књига, о коме крају говори. Ради означења ових факата уведени су опредељитељи форме, места 1 и времена. У сврху означења форме састава уведени су цифре од 1—9 с 0 напред и то затворени у кламери: тако у кламери (03) означује — словар, (05) — журнал и т. д. Ови се бројеви у омруглим кламерама стављају десео од основног индекса, те на тај начин 61(03) означује медицински сдовар, а 61(05) медицински журнал; опредељитељи места такође долазе у кламеру, само без нуле спреда. Тажо се Европа означује сз (4), Азија са (5), Африка са (6), Северна Америка са (7), Јужна Америка са (8), Аустралија са (9). За европске земље к огаредељитељу (4) додају се с десне стране бројеви: —2 за Еиглеску, 3 за Немачку и тако даље. Опредељитељ (42) означиваће књиге, које су посвећене специјално Енглеској, (43) Немачкој, (44) Француској и т. д Према томе ће н.пр. всторија Енглеске бити означена са 9(42), историја Русије са 9<(47) и т. д. Д®ље ће поједине облачп-и унутар великих земаља и градов« бити означени по истом принципу. Тако, н.пр.: Цантрална Русија са (47.3), а Москва, која улази у састав централне Русије са (47.31), балтички крајеви са (47.4), Петротрад са (47.41). Исто су тако једноетавни и опредељитељи времена: основном индексу у кламери присаједињује се година на коју се односи садржај књиге; тако књига, која је посвећена историји германске револуције од 1848 г. означује се са 9(43) „1848". Ту је 9 индекс историје, 43) опредељитељ Немачке, 1848 ошредељи-

тељ времена. У случају потребе, да се означи цео век, ком је поевећена књига, то ће се у кламери унети потпуни број вемова, који су прошли до онога века о ком се ради. Тако псторија Руеије у XVII веку означује се са — 9(47) „16", XIX век са 9(47) „18" итд. За ознаку појединих е-поха (оредњи век, ново време и др.) поетоје специјаотни индекеи, шоји су наведени у таблицама. Код раетављања карата и код размештања материјал у катаотогу сложни вндекси с опредељитељима увек иду један за другим у јединетвевом поретку, наиме пре свега долази оеновни индекс с опредељитељем форме, а за тим с опредељитељом места, после њега с опредељитељом времена, например: 61,61(02), 61(47), 61(„18"). Између других опредељитеља десетичне клаоификације треба још спомееути „опредељитеље односа", који се употребљују за ознаку једне науке према другој. Овај се опредељитељ означује са двоточјем (:). Н.пр. књига под називом „Религија и социјализам" може се означити сложним индекеом 2:385, где је 2 индекс религије, 335 индекс социјализма. У овом ће се случају карте стављати и у одељењу религије и у одељењу социјализма. (У овом ће се задњем случају индеке стављати обрнутим редом: — 335:2. У мањим библиотекама од евих ових опредељитеља највише се увотребљују оиредељител>и мест,а>, а који оут и оередељитељи времена. Што се тиче опширне употребе опредељитеља времена, а исто тако оиредељитеља форме и опредељитеља односа —■ употребљују се обично само у веома великим библиотекама 1 .