Opštinske novine

Д-р Милош. Б. Бајшански, лекар.

О организацији школске епидемијске службе у општинском санитету Београда

Почетком ове школске године број оболелих од шарлаха међу школском децом почео је јнагло да расте, тако да је настала читава јсдпа мала епидемија шарлаха и то иоглавито !међу децом — ђацима ооновних школа у Београду. Да би се даље ширење шарлака у самоме почетку епидемије ограиичило, ако не.1саееим апречило, било је иотребно да се предузму ефикасне мере. Тим (П01ВОДОМ дошло је ,до оетварења ближе сарадње између Општивског Сапитета и Школских Поликлиника у Београду, јер је та сарадња била неопходно потребна да би се оузбијање шарлаха мошо извести што брже и што ефика1С1Н !ије. Прва последица тога заједничког рада била је: пелцовање све школске деце —• ђака осноиних школа — противу шарлаха, од стране лекара школских поликлиника у Београду. То пелцојвање је дало насумњиво најбоље резултате, јер је убрзо број обољевања од шарлаха почео да се знатно смањује. Друга важна мера била је: оргапизација епидемијске службе у школском еанитетју О.Г.6. Главне основе те службе постављене су опоразумо^м између Шефа Санитета О.Г.Б. и Шефа Школских Поликлиника у Београду. За П10четак, целу епидамијску службу ју Школском Санитету врши један лекајр (школоки епидемиј^ски лекар), који је лекар школ'Ске поликлинике, и 8 школских сестара, које су органи Општинског Санитета. Свака школска сестра врши епидемијску службу у двема' школама, пошто је број сестара двојином мањи од броЈа ооновших школа. (Сеетара 8, а школа 16). Свакога дана, школске сестре обилазе одређене им школе. Из сваке школе добијају, од Угаравитеља школе, списак имена све и!301стале деце, и у току дане обилазе, по кућама, ове изостале ђаке. Имева оболелих, као и оетале лодатке, уиисују у нарочите !анкетне листе, које одмак упућују школском епидем.

лекару, у случа.п' да болесно дете не лече тариватои лекари, дакле обичмо у оним .случајевима, када родитељи услед 'Сиромаштва не могу сами да позо1ву лекара. Сиако такво болесно дете, без лекара, обилази школски епидемијски лекар, чим добије од школске сестре потребне шодатке. У тежим случајевима, ако је дете у врло тешкојм етању, школ1ск,а еестра извештава одмах телефоном школ1ског епид. лекара, који онда дете по могућств|у одмах обилази и указује му потребиу лекарску помоћ. (Целокупан тај рад школског епид. лекара за децу во||а болују од заравних болести и за децу шромашних родитеља потпуно је беаплатан). Сваки случај заразних болести одм^ах се изолује или упу•ћује у болницу, (ако еу родитељи сиромашног стан>а или ако еу станбене прилике п^ородице такве да не би било медицииски целисходно да оболело дете лежи код ку(ће, нарочито 1 ако у породици или у кући има више деце. Одмах после учињене поеете болесно!м детету, ако ^исто болује од неке заразне болести, епидемиЈски школски лекар извештава »ајјпре Управитеља школе, коју дете походи, а затим Општи!нски Санитет, који предузима даље мере: истицање табле, ако дете лежи код куће или дезиифекцију етана, ако је дете пренесеио у болницу. Иетовремено школски епид. лекар наређује дезинфекцију разреда' у школи, у коме се је дете пре обољења иалазило, и оа тим у вези 1Потребно раопуштање дотичног равреда, док ее не изврши дезинфекција — дакле за време од три дана. Браћа и !сестре оболелог детета, који стаиуЈУ У иетом стајнју, задржавају :се од посећивања школа за време, које прошисује Сани:тетско Зако1нода (вст0О'. 'Пошто је даља контрола такве деце обично потребна њу такође врши школски ешид. лекар. Сем свега овота, укратко изложаног, рада на сузбијанд- заразних болести у опште