Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Страна 205

Уосталом, треба се сетити »олико по|СЛО«а на да;н смрти иекога члана шородице треба тоовршавати иа да 1се о« оахрани. Пре свега је потребио ваћи лекара, који је шокојиика лечио и који има да утерди од чега је дотично лице рмрло, т. ј. да да дијашо^зу болести, затим надлежног општинског лекара који ће констатовати смрт. Потребно је извадити умрлицу, ангажовати свештеника који ће изиршити опело и погреб, добити од Општине место за проб, штампати шосмртнице којима ће -се 1СМ|рт о>бјавити и извастити, тим стугем и преко новина, да је покојник ујмро; купааати « погађлти се са погребним предузећима за целу попребну епрему: кола, ковчег, крст, шокров и т. д. и пренос мртваца до гроба. Ко зјаа да мора бити (у току једнога дана оамо, ради посла, у трповини, са лекарима, у штампарији, општини, црмви, редакцијама и на гробу, знаће да му не остаје н« мало времена које би, бар у миолима, посветио овоме кога губи, који му је драг, и кога више никад неће видети. Природна је последица да су прађани у овој журби и нужди да један неопходан посао овршлвају за неколико часова ^на разним, често 1 јудаљеним местима, изложени још и многим непријатно-стима. Није ретко да они не мошу добавити надлежног лекара, јер је |ОВ <ај заузет послом на другој страгаи. Административне прогцедуре мод Општине и Црмве трају дуже но што би у оваквим моментима било потребно или најпотребније. Принуђени да погребну опрему — кола ш; друго — набављаЈу код трговца с том робом, они су често изложени уценама и плаћају 1Скупо, зато што је тренутак кад је кулцу мртвац у кући ■повољан за нродају, а ономе који кушује није ни до хладног размишљања, ни до погађања, ни до чекањ.а. Другим речима, то је искор!Ишћа|В'ање једнога п-сихолошког стања мупца од стране продавца. Има још много других разлога, кој« су о!пштег Значаја и који указују на потребу да ■се сахрањивање мртваца у престоиици стаии на другу .о-снову. Пре свега, пошто |0у трговине еа шогребном спремом слободне, уз то и рентабилне —- јер свет увек умире и мора се сахрањивати —- између тих тргоВ 'аца 1се каткада води јака., несавеона и непријатна ко1нкуранциј|а. Дешава се да представници тих трговина долазе у кућу где лежи! мртвац и, нудећи своје услуге, овађају! се ;а ,катка |Д :и потуку, као агенти који бране интересе 1авојих предузећа, и без обзира гаа осећање оних којима долазе, и осталог света кој« се на такве појаве може скандализир-ати. Као трговине које добро зарађују, погребна предузећа имају овоје радње у најлепшим улицама шрестонице. Излажућ« и реклам«рајући своју робу, ове излоге својих р,адњ а „укр-ашавају" мртвачким сандуцима, кр-

јстовима, покровима, поомртним листама што, овакако, вије нимало укусво ни естетички и што-се, гааравно, у другоме свету, у великим градовим-а, :н«када не виђа, пошто се т.амо води рачуна и о осећањима и расположењ|у! многобројних пр,олазника. Београђани врло добр-о знају ,да се, с пролећа и јесеви нарочито, сукобљав,а!ју улицам-а овадбене поворке и спроводи мртваца. На учаснике и једне и друге, тако агатишодне церемоније, то чи:ни рђав, непријатан угисак, као уосталом и на сваког шосмотрача. Треба нагласити да уобичајево обношење мртваца по вароши, и слаба, готово никаква организација и контрола овога акта, 1не одговар,а хигијенским и (сагаитетским вачелима, о коЈима се у великим, насељеним градовима мора В10Д1ити строжији обзир и рачун но на другим 1местима. Једном речју, с-ах^рањивање се мор:а увек и у првом реду нршити с-а обзиром на санитетско - хигијегаске захтеве теоријског и практичног значаја. Из овију напред помееутих разлога, и других, које није потребно варочито наводити — садањи начин сакрањизања у Беогр>аду требало би изменити иоаобравитизахтевима « карактеру модервих европских ва|рош«, у које се Београд данас с правом може убројати, поштисаии је, у евојетву шефа санитета београдске општине, а у овом смислу, поднео општинском С|уду и један мотивиоан предлог за реформу питања о сахрвњивању М|рт ,вац,а у престогаици, са вапред изнетим разлозима и мишљењем да б« Најправилнији пут у решењу овог питања био да Општина Града Беогјр-ада узме сахрањивање умрлих у своју режију. Јер Општина има многобројних узајамних дужности и односа са овојим грађанством. Живот грађава и живот општине >су неразлугано и чврсто везави и уткагаи један у други — нарочито у |велики;м градовима. Оп1штина је дужна снабдевати овоје гр'ађа1вско свима елементарним потребамв модервога 1 живота ,и живота у опште: водом, осветљењем, канализациј:ом, оаобраћајним средствима, трговима за животне гаамирнице, хигијевским услошима живота, помагањем незбринутих и оболелих, бесплатним лечењем сиротиње, (указввањем брзе шомоћи у шзузетним случајевима (пожара, неореће, заЈрвзе и т. д.). Она, најзад, сахрањује оиротињу о свом трошку, и води бригу о -лрадским гробљима. Лопично је, дакле, да је њена природна надлежност да врши и сахрањивање својих умрлих гр-ађана уо^пште. Несумњиво да је сахрана мртваца моралва, верска и грађанска дуж !НО!СТ. Т,ако је било од памтивека, па је тако и данас. Али, као тамва, о:на не сме бити предмет (апекулаЦ1и ;је, трговине, трговачке конкјуренције и извор зараде.