Opštinske novine

Страна 208

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

ше развија, а са 'равиијањем привреднога живота и потреба, да друштво гаритекне у помоћ свима оним радницима «ојима је та помоћ потребна. Ти радници, подржавани од друштва, од заједнице, биће способни да и даље раде и зарађују себи хлеба. Њихова свест, да их је у тешким часовима друштво прихватило, спасаваће их од утицаја раворних струја и учвршћиваће их у уверењу, да Отаџбини ваља сви да служимо колико ко може и уме. Одушевљење, са којим је цела земља прихватила реч свога Господара и хвалу, коју је нашем радништву одао Лретеедник владе, најбољи су докав да код нас нема класне мржње и да се у нашој вароши осећа потреба за оснивање свих потребних и хуманих установа које већ одавно красе велике европске центре. По у-гледу .на те центре приступило се и код онас оснивању радничких склоништа. Лука Павићевић, сскретар Управног Одбора Радничких Склоништа — делегат Радничке Коморе Први подстрек !за рад «а овом пољу дао је пок. Грегор Жерјав, када је као Министар социјалне политике у финаноијски закон за 1922/23. годину унео чл. 110 у коме је предвидео: да се сваке године мора у циљу прибирања нотребних средстава 1 за помагање иезапослених радника, оснивања радничких азила и плаћања путничких трош^кова радника који путују ради тражења посла, раерезати нарочити прирез до три од хиљаде на све послодавце и раднике који подлеже под одредбе Закона о осигурању радника, -с тим да се тај прирез наплаћује једновремено и ,на исти начин као и принос за осигурање радника у бо^лести. На тај начин Жерјав је ударио каментемељац за оснивање свих радничких установа и његова заслуга за рад у овоме правцу мора бити иарочито 'подвучена и истакнута. Доцније, у 1927. години, тадашњи Министар социјалне политике, г. д-р Ал. Мијовић,

показао је такође врло много интересовања за подизање и остварење радничких установа и вбрињавање радника. Идући за тим циљем, најпре у раеговору претставника Радничке коморе са Министром социјалне политике, покренуто је и истакнуто као најпрече решење питања радничких преноћишта са радничким кухињама и обдаништима за децу радница-матера, које иду од куће на рад, па је у томе смислу и поднет предлог Министру. И тако је тада по претходном споразуму са Судом општине београдске ( и Радничком комором донета 1значајна одлука Господина Министра социјалне политике од 8. јуна 1927. године којом се регулише помагање незапослених радника и њихових породица. Том значајном одлуком Министар је решио да се из фонда при Државној хипотекарној банци у Београду, убратог на основу чл. 110. Финансијског закона за 1922/23. годину, издвоји сума од динара 10,000.000 за стварање и одржавање радничких установа у Београду и стави на расположење Београдској општини у виду вајма са (Годишњим интересом од 4% и амортизационим роком од 25 година. Овај зајам је имао послужити Београдској општини за подизање радничких склоништа, кухиња, купатила, читаоница, као и за заштиту пезбринуте радничке деце. Даље је решењем предвиђено: да се управни трошкови ,за одржавање -свих радничких установа и издатци за стварање подмирују: 1) Из ануитета, који ће Београдска општина на име враћања дуга улагати у фонд за стварање и одржавање радничких установа у Београду; 2) Из дотација Београдске општине ,и Министарства социјалне политике; 3) Из кредита буџетске партије радничке коморе на радничка преноћишта и дечја обданишта. Ранија општинска управа показала је живо интересовање и разумевање за ове велике потребе наше престонице и на седници општинског одбора од 17. јуна 1927. године донета је одлука да се са захвалношћу прихвати предлог Господина Министра социјалне политике о зајму етављеном на расположење Општини београдској у износу од динара 10,000.000, а за подизање и уређење потребних радничмих установа. И пређашњи Општински суд одлучио је и .Одбор је усвојио: да се на ошитинском земљишту у Милоша Поцерца улици подигне вграда у којој ће -се смеетиш Централно радничко склониште у вези са Берзом рада, а то је ова зграда у којој се налазимо. Данашња Општинока управа показала је врло много добре воље и развијен социјални осећај, старајући се (брижљиво, да се започети