Opštinske novine

Страна 224

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

У исто време пребацују се мањи одреди, поред осталих 1000 јаничара, чамцима у Орем, да тамо пљачкају и врше извиђања. О томе се вели између осталог: „ . . . У то доба је неким областима у Срему владала нека кнепш.а |(име јој се не помиње, али се у неким западњачким и;зворима вели »ЈахЈогит зогог« при чему се овакако мисли иа браћу Јакшиће. Пр.). Та жена, престрављена на глае о преласку царске војске, послужила се лукавством: Упутила је изасланике дворском логору да изјави покорност и поклоњење, онако како то прописује обичај. Но два дана доцније стигоше гласови од те неваљалице, да је она, не могавши поднети да гледа цареве ратнике, утекла еа свим својим новцем, драгоценостима и стварима пут Будима. Тек тада еу разумели, шта је хтела та подмукла жена, која је била тобож ивјавила покорност еамо зато, да сачува себе еаму и овоју имовину од ратника". ,Дад је о томе поднет извештај у дворском логору, добио је намесник из Валоне наредбу, да поседне град Купеник (по свој прилици Купиново. Пр.), престоницу те кнегиње"... Оири паша, који се еа војоком примакао Београду, јавља да је претрпео доста губитака од сталних препада посаде Београда, као и то, да се Београд стално и нагло енабдева храном и ратним потребама из Земуна. ПАД ЗЕМУНА. „ ... Због тога је решено, вели незнани источњачки историчар, да се претходно сврши са неверницима у Земуну. С тога је поменути паша (т. ј. Пири паша), пошто је позвао Алаха у помоћ и поуздајући се вазда у победу султанопе ствари, упут-ио Хозрев-бега, на служби код заповедника града Смедерева, на челу великог броја ратника и одреда јањичара да заузме ту тврђаву. У року од три или четири дана, силом ватре из пуша!ка и топова, ови су ратници поболи победничку заставу на зидинама земунске тврђаве, а од поеаде побише више од 300 тих синова пакла. Заповедник Земуна и још неколико његових ратника склонише се у неку кулу. Но кад се и тамо више не могадоху одржати, сишли су и тражили су милост. (Пири-паша је о том одмах послао извештај у султанов логор. Но пошто је много ратника било изгинуло од руке тих неверника, то је еултан нашао да нема места уовајању молбе ;за милост ових неверника и наредио је, да ее они побију, а да се земуноке зидине оравне са земљом. На то су и заповедник тврђаве и сви остали оштрицом мача отправљени у шакао." СУЛТАН СУЛЕЈМАН И САМ ПРЕЛАЗИ У СРЕМ. У међувремену је еултан био упутио Мустафа пашу са одредом од 8000 људи на нов

пљачкашки поход у Срем. Мустафа ее оданде враћа 12. шабана {17. јула), са великим бројем робља и силним пленом. Сам еултан пак чека да се заврши имост. Радови око подизања моета опет запели су због еилних киша, које су тих дана почеле падати, а и због наглог надолаека Саве. Султан наваљује да ее са грађењем моста пожури. Тада се јавља неки „јаја-баша" (јањичарски официр), који тражи да му се повери руковођење радовима на грађењу, с тиме да се обавезује да мост доврши за десег дана. Учињено му је по вољ-и. Ко зна каквим је све претњаМа и обећањима тај одлучни војник бодрио раднике, тек мост је био збиља за вршен у реченом року. Међутим, „јајабаша" није дочекао да ужива у награди за тај свој лодвиг: „ ... И збиља, десет дана од часа кад му је било поверено управљање радовима, завршена је ова оилна грађевина, те је сва војска могла прећи. Међутим, баш кад је један део царске ергеле почео да прелази преко новосаграђеног моста, судбина је хтела да онај, који га је био саградио и сам крене преко моста, који води из овога пролазног света у уживање вечног живота"... После напора и узбуђења минулих дана, а услед радоети што је видео остварено дело, овај је јаја-баша по свој прилици напрасно умро од парализе ерца. Сад наетаје прелаз главнине султанове војске преко моста у Орем. Прелаз је по овом опису трајао пуних седам дана и ноћи, и ако је једновремено вршен и бродовима и чамцима. За војоком је ишла оилна комора са безброј коња и камила. |Сам оултан је прешао 21. шабана (26. јула). У часу кад је еултан ступио ногом на ореМ 'Ско тло, јавили су му за предају Барића. Пошто у више махова стижу глаеови, по којима угарски краљ Лајош мисли да упути војску низ Дунав, која би с леђа напала султана и омела га у опсађивању Београда, то је још два дана раније, 24. јула, био издао наредбу већ раније поменутом Балиј-бегу, сину Јахија паше, да са одредом војске пође уз Дунав, ради реконпносцирања. Балиј-бег убрзо јавља, да је потукао неке незнатније угарске снаге, те у потврду тога шаље султану 73 отсечене -главе и извесан број окованих заробљеника. Уједно Балиј-бег јавља султану, да се, на са!м глас о преласку јачих турских снага у Срем, разбегла посада Сланкамена, да је без капи крви заузео тај град, те да сад у њему седи, очекујући даље наредбе. „...Пошто су везири били разложили све те ствари на подножју престола, падишах, пошто је захвалио Алаху на гако сретном току догађаја 1 , наредио је, да се заробљеницк оелободе окова овоземаљског живота. Сам је