Opštinske novine

Страна 286

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Копенхлг. ро1). 290 умрл. 175 чпнпка !рођ. 115 Христијаи. „ 359 „ 163 „ „ 196 Берлину „ 267 „ 189 „ „ 88 Дмстерд. „ 294 „ 151 „ „ И' Цирихзу „ 313 „ 154 „ „ 159 Мадри|ду „ 299 „ 337 мап.ка 38 Излазп, дакле, да1 еем једпног Мадрида — иема ни једне евронске престониде, иој-а у то.м пиша(њу тако лош-е стоји као Београд. Свугде — па у последње време баш и у самом Мадриду — јавља се неки известан вншак рођениЈХ над умр.чим — са.мо је једини Београд од тога пранмла жалостан изузетак. 1 ) Да у Беопраду не бн морао овет толпк.о умирати показују инм размере у табл. V.

Умирање у Београду од год. 1898—1902

Године

Било је све-1 га становн. 1 1

Умрло је ?;ј укуино |

Од 1000 становн. умрло

Од разних зараза свега умрло

На 1000 умрлих умрло од заразе

1898

64.460

1583

24.2

594

376

1899 .

67.616

1636

24.2

697

426

1900

69.772

1707

24.4

853

498

1901

71.928

1699

23.6

825

485

1902

74.084

1809

24.5

885

488

Просечно од 1898-1902

69.572

1686

24.2

769

454

Нема 1сумње, да ое по немада мора и боловати а још је иоузданије, да еви мор-амо, моји пре моц!И после, умрети... али је ипак човеку дано, да ее разумни1м начином може бранити и од боласти и од емрти: да, дакле ређе болује и каеЈИије умре. Нарочито се може еачувати од заравних бо лести, и у томе ее у новије време већ толико успело, да еу веке заразе по иввеаним мрајевима. знатно еузби-

јене, а друге опет еасвим искорењене. Тако је н. пр- иовнато', да се страховита болеет „губа" или „п:рока1за" у старо доба јако ширила, а да је данае већ врло ретма, варочито у напредиијим земл.ама. К"уга и молера бејаху пекад страхоте целога света, а данас СМО ми У бсрб« Пр-ОТПВ ЊИ'Х Т10ЛИКО усиели, да ее оне ретмо кад у Евроии могу проширити — баш и амо ее која к.пша п.ихова к на| ма и пренеее... Дифтерија је, као што знамо, некада десетковала нашу двду, а данае смо је већ толико еавладали и сузбили, да нико од ње више не страхује. |БогМње су у Старо Доба страховито бесниле, а данас се као већа зараза јавл.ају само у оним земљама, г.де нема обавезног ка,ч<ш т.еп.а- мрављим богип.ама, или где ее та саглггетска мера несавесно 1 извршује. Немачка је н. ир. баш савесним каламљењем у- еузб.ијању богиња толпко успела, да њени станоеници ту болест го^тово и не познају. Разумпим мерама сузбила је Енглеека већ прилично и саму туберкулову, а успеси у томе пј)а:.лду у прогаећеним земљама еу из дана у дан све већ!и. — Уопштс узев могли бисмо рећи, како су баш најжешће и најстрашније заразе таке нјрироде, да се ми од њих можемо сачувати и одбранити. Та одбрава. је сада већ тако поуздана, да >се по ширењу заразних болес'ти у појединим државама и варошпма може проценити, како се тамо поштују и нримењују здравстиане оанитетско-нолицијске мере и тиме на ком нивоу етоји здраветвена култура? Ако уноредимо то искуство. еа нриликама у Београду, уверићемо се, да !и, е те стране не стојпмо добро. Већ је неутешна појава, коју нам нредстављ^а таблица VI-

Боловање и умирање од заразних болести у Београду

ВРСТА ЗАРАЗНИХ БОЛЕСТИ

1898 46,460 стан.

1899 64,616 стан.

1900 69,772 стан.

1901 71,928 стан.

1902 74,084 стан.

Севега од г. 1898—1902

о сЗ со о о Ш

о о.

о кз а о о иа

о а, 2 >

о сЗ м о о 10

о Он 2

о ш с о иа

о ч о. 3 >.

о СЗ СО о о оа

о о. 3 >»

о =3 т о о Ш

о сх а >>

Богиње (Уапо1а) Мрасе (МогМН) Шарлах (Зсаг1а1ша) .... Дифтерија ффћШепЦз) • • • Врућица (Турћиз аћЈошЈп.) • • Инфлуенца (ЈпНиепга) • • • •

213 88 48 48 841

2 15 3 7

2 278 82 45 43 1445

4 18 9 8

31 95 120 38 1899

20 12 12 10

3 384 27 45 83 1912

1 16 3 6 17 2

2 417 63 49 68 1176

8 8 7 14

7 1323 355 307 280 7273

1 30 64 37 58 10

СВЕГА

1238

1895

2183

2454

1776

9546

202

По њ-ој 'се утврђује факат, да из Београда управо и не ивбијају неке заразе, него еу се у њему одом:аћиле. По тој таблици видимо да се из године у годину мод нае стално јављају:

*) У Србији има још немолико вароши са мањком у природном прирасту.

дифтерија, шарлах (скрлетпна), тиф (врућица), и инфлуенца, па да одноее и -своје жртве. Јо-ш овбиљнија је појава, коју приказује већ споменута табела. У њој је представљен размер између умирања Београђжна од з!аразе и умирања од других обичвих болести. Тако н. пр. по њој видимо, да је г. 1898. од евих