Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Страна 305

За Орбе — Београђане онога доба врло су оажиа и карактеристична .3 члана ове еснафске уредбе. Ови чланови нам сведоче о патријалхалности Орб'а Београђаиа, о Њ1Ихо1вој, великој религиозности 1 и моралности. Тако шрви члан сташља у дужности члановима овога еснафа, да са целом својом породицом недељом и прааником походе цркву и да се строго држе ов,ојих хришћанских обреда. Члан 15. садржи ову одредбу: сваки неожењени члан еснафа имао је ое у року за годину дана оженити; ко не учини то, а живи раскалашно, пр ©о би био кажњен, казном коју би одредио еснаф и трговачки судија у Бе:ограду. Не помоГне ли то, био би такав члан искључен «з еснафа. Члан 16. еснафске уредбе садржи ову одредбу: „задеси ли кога трговца — члана трговачкот еснафа — каква непредвиђена штета,, нпр. случајна паљевина, покрађа и гг. д., упра 1 ва еана-фа је била дужна да га помогне у штети. За све што би се у земљу увозило или «з ове извозило, било »је потребно допуштење од Београдске Админи>страције — дозвола, пасош. Поред трговачког судије у Београду био је још и градски судија. Овај је често пута, са П1оротнициМ'а, решаоао ситније грађанске спорове. Крупне, важније, грађанске спорове судио је земаљски аудитор, чије је пресуде одобравала управа Београдске Администраци|је. Ко ниј-е био задовољан аудиторовом пресудом имао је праш;а да се жали једном Већу у Бечу —• било дворско^м Камералном Већу било дворском Ратлом Већу. Б-ило је случајева да се понеко усуђивао да се жали неком од пом-енутих Већа у Бечу али нису :ни тамо 1 налазили праведне заштите. Једном су се -Немци — грађани немачке вароши, жалили противу принца АлексаНдра Виртембершког дворском Камералном Већу али је жалба остала без успеха, јер је оиога штитио прослављени војсковођа принц Евгеније Савојски, тада председник дворског Ратног Већа. Вреднији у трговиеи од Срба и Немаца били су Јенреји; само је њих било још мало те нису могли бити н-адмоћвији- у трговини. Јевреје је Београд. Админ. ематрала као зло које се не може нскоренити али их збо-г тога бар не треба пуштати да се развијају. Стога

је број Јевреја, који 1 >су могли живети у Београду, био 1огр'аничен. А они, којима је било допуштено да живе у њему морали су плаћати и порезу за толеранцију поред осталих да!В1ања којима су били оптрећени као и остали житељи Београда. Јевреји нису имали своју синагогу нити права на непокретност нити у Београду нити у ком друго^м месту у Србији под Београдском Администрацијом. Кад су мало ојачали и похватали везе, Јевреј^и су се молбом обратили дворсмом Камералном Већу, да им одобри да подигну синагогу у Београду и да могу имати непокретна имања у Баограду али су били одбијени 1 од овога тражења. Само им је тада дозвољено, да могу имати у Београду овоју касапницу. Јевреји су становали по празним, напуштеним, турским кућама и за швх су плаћали кирију Београдској Администрациј«. Прву пивару у Београду подигли су Јевреји, браћа Кепиш из Темишвара (1724. год.). Они су узели под закуп — монопол — справљање пива у Београду са обавезом да држави дају изв^есну суму годишње. Тада је у Бе-ограду било ОКО 1 140 јавних локала, од којих 20 пивница, где се точило пиво, и 20 где се продавало вино. Браћа Кепиш су завршили свој рад банкротством јер нису могли Београд. Администрацији плаћати одређену годишњу закупнину. На предлог приНца Александра Виртембершког, цар Карло им је, својом одлуком, (1730. год.), одузео пивару са целим инвентаром и дао једном Немцу. Ну при свем том, Јевреј |И1 су, својом до* В!Итљивошћу и жилавошћу у истрајности, успели да се ^одрже и да се за време насталог рата, м-ало доцније, јаве као лиферанти за војску у разним набавкама или као закупници пор-езе неког округа јер се Немци и Срби нису радо упуштали у те посло!ве. На простору од „Виртембершке (Стамбол) капије" до „Варош капије" била је озида1на касарна „Виртембергова", српска митрополитска црмв1а (од прилике онде где је сада оаборна црква, до митрополије). Ту је било доста и кућа где су сем Немаца становали .и знатан број Срба, Грка и Јермена. Недалеко од ,,Темишварске капије" био је дворац принца Александра Виртембершког. У близини ове гувернерове палате био је језуитски м.анастир и главна стјража. На гарху гувернерове палате био је велики сат, који је избијао часове. 1ће се)