Opštinske novine

Слободан Ж. Видаковић, референт за штампу О. Г. Б.

Социјални зад Када је практични чешки мислилац Тирш оснивао Чешки Соко, о његовим строго социјалним задацима није се могло тада ни говорити. Први и основни циљеви соколства били су у уском колосеку физичкога и националнога узгоја. Тако је у оно време морало и бити, јер се под притиском аустриског режима нису ни могли истицати неки даљи циљеви, ни сањати о каквим новим хоризонтима, када је и насилна и културна германизација озбиљно загрозила словенству, а нарочито Чесима и Словенцима! Као одјек чешког соколства и као природни резултат готово истих политичко-националних околности јавило се код Словенаца и Хрвата соколство. И оно је имало за свој главни циљ физичко подизање подмлатка и национално буђење и идеолошки отпор кроз снажну омладину против германизације, када је томе већем делу Југословенског народа била најозбиљније запретила. Уопште посматрајући у једном ретроспективном погледу историјат Југословенског соколства, ми долазимо до ових основних констатација: 1) да су до коначног уједињења свих соколских племенских организација у Југословенски Соко постојале три у главном групе соколства са специјалним обележјима: Словеначко-хрватски Соко, Соко наших америчких колониста и Српски Соко. Док је Словеначко-хрватски Соко имао за најважнији задатак — поред физичког васпитања — отпор противу германизације, дотле је Српски Соко био чисто једна витешко-национална установа, инспирисана више платонским осећајем словенске заједнице него практичним радом и деструкцијом Аустроугарске монархије. Американски Соко представљао је средину између ове две идеоло-

аци соколства гије, и како су бројно увек били јачи колонисти из бивше аустро-угарске државе, то се и овај по словенство ретко корисни деструктивни циљ с времена на време подвлачио у идеологији Америчкога Сокола. Као друга етапа у развоју соколске идеологије долази југословенство као политичконационални идеал. Она се јавља под утицајем Штросмајера, кнеза Михаила и оне читаве плејаде хрватских, словеначких и србијанских интелектуалаца из друге половине прошлога века. На заставама Хрватског сокола још из тих дана виде се симболи Југословенства, којима се соколство инспирисало далеко пре него што се на крвавом ограшју створила Југословенска држава. Трећа етапа је ова, у којој се сада соколство налази. Стварно уједињено у једну моћну јединствену организацију, оно данас стоји пред новим великим задацима, новим оријентацијама, новом и проширеном идеологијом. Потреба за старим, негативним циљевима отпала је. Аустро-угарске нема више. Процес германизације и насилне и културне угушен је самом пропашћу дуалистичке монархије. Чак и ранији позитиван идеал —■ стварање једне велике и моћне Југословенске државне организације, која би под једну заставу прикупила све соколе од Тимока до Јадранског мора; од Триглава до Беласице није више непостигнут идеал јер је тај велики сан сада интегрално остварен. Природно је да данас нико и не помишља у водству Југословенског Сокола да ова моћна организација треба да остане само једно велико витешко друштво за физичко подизање омладине. Несумњиво је да би и то значило много, али не још и довољно.