Opštinske novine

Арх. Момир П. Корунови!;

Соколство -- неимар духа и народне снаге

Народ обележен именом, повесницом, рукотворинама, умотворинама, земљописом, предањима и песништвом а посебице епским, мора опстајати —■ и не насилним путем — у заједници човечанства! Сваки народ има нечега свога обележајног, посебице наш. Куд год се макнемо, ми видимо ту обележајност, само ако имамо својих очију за то. У целом животу, живовању и битисању нашег сељанина ми запажамо нешто веће и лепше, једрије и свежије, него ли у животу човека из града, тим пре ако је овај други јаче подложен упливу „културе". И у болу и тузи, у радости и весељу, у обичном и свечаном животу, у вери и обичајима веровања, у обредима весеља као и иокојничком, човек са села —- сељанин је у преимућству над оним из града. Битност која му је дала и подржава то преимућство је неисцрпна сировина здраве подлоге природног схватања свега око себе, и ладно, промишљено просуђивање услова који се сплећу и развијају од јединке ка свету. У новије доба, та сировина, и ако је непресушна, намерно се претрпава рђавим али пријемчивим покривалима која се доносе и довлаче са стране. И све то са стране уноси се, ако се не ирима, убризгава се вештачки само да се успе, да би производи са стране имали добру прођу и код нас. Свакидашњи живот нас упућује на све ово, и на сваком делићу једног корака, ми видимо потврду тога. Од потреба свакидашњег живота па до

најутанчанијих прохтева духа градског човека, све је упућено у томе правцу робовања. Робовање страним утицајима се толико очитује да то човека са здравим схватањем сељанина запрепашћује. А то робовање странштини мора бити нарочито у граду, јер се ту све гледа кроз наочаре моде, кроз дим цигарете, кроз опојност алкохола, кроз зверску страст коцке и подвале ближњем као и кроз несхватљиво утркивање да човек буде савремен. Да ли се том савременошћу руши нешто од онога схватања наших старих, којим су они почели стварати слободу ове земље, то се не пита, али је главно бити савремен. Соколство, и ако има и у своме телу бакцила те савремене болести, бори се протиз тих серума који хоће да му се убризгају. Посебице наше схватање је ту трезвено и здраво. Кад смо приступали изради нацрта за све соколске домове, посебна је моја жеља била да сваки соколски дом мора имати обележајност, и то баш обележајност свога народа а посебице краја у коме се подиже дом. То нам је била мисао водиља и при изради соколског слетишта. Соколска мисао црпе своје силе из народног оживотворења и ми неимари свога народа морамо своје творевине градити тако да се осети да су наше и да се опипа чулима за то, да су нам те гворевине оваплоћене истим оним великим духом, којим су овлаплоћени и сви производи духа и душе, муке и ума као и осећајности и витешког напрезања нашег народа. Кад би Соколство било само чувар онога