Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ ^богате, оне имају као моћно средство уза се и посебне добро уређене законе о екпроприацији и апроприацији. Сем тога њихове општине уживају и приватну помоћ. Тако је н. пр. део РамтпиМ Рагк\уау-а који је просечен у РћПас1е1рћ[е према плану г. арх. Јас^иез Сгећег-а, проф. на урбанистичком Институту у Паризу, захтевао уклањање 187 великих кућа и избацивање 295

» Ј ј ^ =! д^_1^_ј _ цј - Страна 1353 ћају да би општина створила боље и брже везе са њиховом станицом. Време је новац Суме које су потрошене на просецање и проширење улица у СШса&о пењу се на десетине милиона долара. Пројекат плана СМса&о се нарочито бави и једним другим проблемом: т. зв. сћз(;пс1;ш§ и 20шп&. Он дели град на више зона које означавају разне квартове одређене за разне

РћНасЈеЈрћЈе, Ра!гтопп1 Рагкшау, после просецања 1919. Обе слике снимане са исте тачке.

породица из њих, Трошкове су поред општине поднеле и приватне банке а нарочито приватна железничка друштва. Та друштва плаграђањем новог па-рка подиже цену изда©ања принатних станова који су у околним зградама. Општина има пра^во да тражи од кућевласника накнаду). Зато извођење појединих радо-ва не може падати на терет свих грађаиа, каји ће имати несумњиво сви посредне користп него правично је ,да се једаи део трошкова за ове радЉе подмири путем наплате пореза на повишење вредности оних објеката који су се непосредно користили извршеним радовима. (У Француској систем гесопугетеп!; с!ез р1и8\-е1иеб, у Енглеској систем о!д о!' ђе(:1егетеп1;).

цнљеве. Тим 2опт§-ом се предвиђ.ају следећествари: 1.) нарочити трговачкн квартови у којима није допуштено подизање фабрика, 2.) потребан терен за индустрију, који је у погодној вези са воденим и сувим саобраћајем тако да доцније проширење тог терена не иде на штету града, 3.) дели град на одређене квартове, којом поделом одређује облик нових грађевнна према локалним условима и уметничким потребама, 4.) одређује нарочите терене који се ослобођавају сваке грађевинске уредбе а одређени су за велику индустрију, високе пећи и стокове грађе, 5.) регулише