Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Страна 1361

— Париз очекује Београд, да га прими и да га слави! Са пажњом је саслушан говор претставника града Загреба, градоначелника г. др. Сркуља, који је рекао: — Дозволите ми, господо, да вам изразим у томе свечаном тренутку — осећаје Загреба, осећаје оданости, љубави и захвалности према Француској. То је традиција Југословена, како Срба, тако и Хрвата. Кад су се у хрватскоме народу осетили први дрхтаји за политичку слободу, у доба завере Зрињског и Франкопана, Петар Зрињски затра-

ју верност, љубав и благодарност дивном народу француском, који нам је својим великим срцем омогућио стварање наше државе, Краљевине Југославије. Наша благодарност према Француској трајаће вечито. СВЕЧАНА СЕДНИЦА НА УНИВЕРСИТЕТУ. На сам дан свечаности, у 9 часова пре подне, одржана је свечана седница на Университету у част гостију. Њ. В. Краља заступао је генерал г. Антоније Пекић. Од стране Краљевске владе били су присутни господа министри: г.г. Хаџић, Максимовић, Кумануди,

Претставнш француске Владе г. Де Риб, министар за пеисије, долази на свечаност откривања Споменика Захвалности.

жио је помоћ Луја Четрнаестог и добио ју је. Револуционар и херој Хрватске, Еуген Кватерник упро је своје погледе у Наполеона III. А ко од нас не познаје душевне везе великог бискупа Штросмајера са великим умовима француског народа. Ја ћу се чак осмелити да тврдим, да су бесмртна појава и живот Штросмајера били створени из две истине: жарког осећаја љубави према своме југословенскоме народу и универсалног генија француске расе. Тај велики апостол југословенске идеје увек је себи налазио за све своје акције, политичке и свештеничке, моралну помоћ и потпору у Француској. А када је дошао светски рат —• куцнуо је час за решење југословенскога проблема. Осећаји поштовања оданости и љубави претвориле су се у дела; пријатељство посвећено је заједничким жртвама и општим мучеништвом. Велика Француска узела је ствар Југославије за своју. И ми Хрвати и Словенци са браћом Србима приказујемо у споменику сво-

Дринковић, Франгеш и Радивојевић. Београдску општину претстављао је Суд са Одбором. На овој свечаној седници била се сакупила цела интелектуална и друштвена елита престонице. Академско певачко друштво „Обилић" отпевало је Марсељезу, после чега су говорили г. г.: ректор Београдског университета Влада Митровић, загребачког др. Јосип Белобрк, љубљанског др. Адолф Шерко, професор Богдан Поповић, С. Мародић, и најзад, у име гостију, одговорио је ректор универзитета у Поатјеу. После његовог говора свечана седница је закључена југословенском химном, коју је отпевао „Обилић". ПРИЈЕМ ФРАНЦУСКЕ ДЕЛЕГАЦИЈЕ КОД Њ. В. КРАЉА На свечаном ручку који је 11 новембра приређен у Двору, у часТ званичне делегације Француске Републике, Његово Величанство Краљ одржао је овај говор: