Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 31

Огроман је напредак учињен када су пронађене „парне" пећи које се ложе споља, далеко од простора за печење, и тај се простор загревао најпре врелом паром, а после цевима са врелом водом, а истовремено је стварана водена пара у једном басену, која се може спровести у простор за печење. Има пећи са две и више плоча, „платни" за огњиште, једна изнад друге, које се истодобно загревају и искоришћују за печење. Има их са непокретним огњиштем („платном"), у које се хлеб ставља лопатама, а има их са покретном „платном", која се извуче на точкове, пециво на њу наслаже и врати назад у пећ. Модерне пећи се ложе угљеном; загревање је много интензивније и печење краће. Омогућено је непрекидно печење, јер није потребно за сваку „фуруну" хлеба поново загревати огњиште. Преимућства ових пећи су дакле у томе што штеде гориво, омогућују непрекидно печен-е, одржавају чистоту, регулисање темперзтуре и једнолико печење, и олакшавају рад при пуњењу иећи хлебом. Иако изгледа чудновато, и ове савршеније пећи су почеле да продиру у пекарнице тек у другој половини прошлог века. Од то доба стално се усавршавају и освајају места и у најмањим пекарницама по великим европским варошима. Други важан технички напредак учињен је проналаском машине за мешење. Тим пронадаском извршена је читава револуција у пекарском занату. Мешење теста рукама чини најнапорнији део посла око производње хлеба. Посао је нездрав и за пекаре и за потрошаче, а осим тога неукусан. Преимућсгво ове машине је V томе што ради брже; са њом се за исто време и са истим бројем радника умеси дванаест пута више теста него ручним радом. Машином се тесто меси свуда подједнако и интензивније, боље је дакле умешено него рукама. Користи ове машине су према томе: замена најнапорнијег посла око справл>ања хлеба машинском снагом, брже и боље мешење теста, — дакле добит и у радној снази и у квалитету хлеба, — потпуно задовољавање хигијенских захтева. Машина се покреће моторном снагом, и њом рукује само .један радник. Мале и средње пекарнице, које нису у стању да набаве велике машине за мешање брашна (пекари комбинују обично више врста брашна за хлеб) служе се у ту сврху овом машином за мешење. Поред свих користи које је доносила, ова је машина тешко продирала у пекарнице. Пре рата се употребљавала само у фабрикама хлеба. Мали и средњи пекари су имали неповерење према њој, као према свакој новини, и агитовали су против ње, нешто из предрасуде да хлеб умешен машином није добар као онај умешен рукама, нешто из инстинктивног страха да ће та машина одве-

сти ка капиталистичкој производњи хлеба и уништити мале и средње пекаре. Та је машина V то доба, када се мало и тешко зарађивало, била и скупа за пекаре. А, што је најважније, општинска електрична струја је била скупа, а држање властитог мотора још скупље. Тек после рата, када су пекари искористили погодну коњунктуру и ојачали се економски, када је услед инфлације вредност новцу пала и наступила тежња да се сав новац инвестира у какве било материјалне објекте, када је електрична струја општинска постала јефтинија, конкуренција фабрика хлеба сувише опасна, — почеле су по немачким великим градовима најпре средње пекарнице да се служе машином за мешење, а затим и мале. Данас се она рачуна у тим градовима као неопходнн део пекарског инвентара. На тржишту постоји врло велики број система ових машина, тако да се пекари при куповини тешко сналазе. Била би дужност пекарских удружења да одаберу најпогодније системе и препоруче мајсторима. Кад је тесто умешено, пекар мора да га дели на једнаке делове. То се обично ради „од ока", важе се на руци, а негде се употребљава и вага. Посао није тежак, али је дангубан. Пронађена је машина и за дељење теста у једнаке делове (Те1§;1еПта5сћте)Она је пронађена пре машине за мешење, и била је прва пекарска машина; налазила се још пре рата готово у свима модернијим пекарницама по великим европским варошима. Машина се састоји из две плоче, међу које се намести велики измерени комад теста, плоче се стегну, и ножеви, који се налазе између њих, исеку тесто на потпуно једнаке делове. Машином је лако управљати, и за највећу машину довољан је један радник. Али од машине није било велике користи, јер је она могла да сече само пресно тесто. Ускисло тесто, од кога се праве највеће количине хлеба, лепило се јако за гвоздене делове машине. Тек у новије доба, после многих покушаја и напора, конструисана је компликованија машина за сечење теста, која може лако и успешно да сече и ускисло тесто, а истодобно и да га мери (тежина се регулише по потреби). Сече и мери за сат око 1.500 ком. хлеба. Та савршенија машина употребљава се данас само у великим пекарским предузећима; није продрла у средње и мале пекарнице, јер је скупа. Постоје даље разне машине за давање жељеног облика појединим деловима теста (\Мгкта5сћте). Има таквих машина за хлеб, а има их за разне врсте пецива (кајзерице, кифле, земичке итд.). У употреби су само у већим пекарницама, али освајају све више тереџ, нарочито оне машине за пециво. Има даље машина које секу двопек; има и других ситних помоћних машина, од мање важно-