Opštinske novine

И: Бр.&У^ 1 /#

БЕОГРАДСКЕ

ОПШТИНСКЕ НОВМк1Е СЛУЖБЕНИ ОРГАН ОПШТИНЕ ГРАДА ВЕОГРАДА

Излази дбапут месечно

Београд, 1. јануар 1931.

Година Х1ЛХ — Број 1.

Годишша претплата 150.— дин, На пола године . . 80. — дин. Претплату слати на чеков. рачун б"р. 54.500 Поштан. Штед. Београд

V редник: Слободан Ж. Видаковић референт за штампу О. Г. Б.

Уредништво и администрација: улица Краља Петра број 26 /Ш

а

Слободан Ж. Видаковић, публициста, референт за штампу Општ. града Београда

Београдсће ОпштинсКе Повине у 1930 и 1931 ГОД.

никада се алодна акција оаштинске уараве не да замислиши без искрене новинарске сарадње, а ту сарадњу најјаче, најстручније и најозбиљније може да аружи оашшини њен соасшвени лисш". (Ед. Ерио) „Не може се ни аретаоставити рад на иитањима мунициаалних арограма без шесне везе грађана и оашшинске уараве. А ша се веза, објекшивно, може аосшићи једино оашшинским стручноаоауларним лисшом, из кога грађани саснају све шшо оаштина ради и намерава да ради, а оаштинска уарава шша грађани желе и у ком се правцу аружају њихове минималне шежње (Ог. Едгар Конзелас) „Београдске Општинске Новине" ушле су данашњим даном у 49-ту годину свога излажења. При уласку у нову годину ред је да се у главним линијама изнесе рад „Београдских Општинских Новина" у минулој 1930 години и подвуку очекивања која се у њих с правом полажу у току нове године. Данас на срећу није више ни мало спорно да ли треба Београд да има свој велики, садржајно богат и технички раскошан муниципални орган. Чак ни оним грађанима, ко.ји су раније било из патријархалности или демагогије, желили скроман општински листић, величине и облика сеоских билтена у Швајцарској, чак ни њима данас после оваквог двогодишњег излажења „Београдских Општин. Новина" није више нејасно какву деликатну улогу „Београдске Општ. Новине"

играју у урбанистичком животу новог Београда и његовој репрезентацији пред културним светом. Београд је хиљадама година пркосно одбијао навалу варвара свију раса и свију вера, сд Хуна до Татара, као што је Српски народ вековима чувао културу Запада да не ишчезне под черкеском копитом исламске најезде. Тако је Београд своју прошлост посветио одбрани од варвара, који су га пљачкали и спаљивали, те никада у та времена он није имао могућности да се културно уздиже. До пре непуних тридесет година, Београд је био турска касаба, са типичним турским чешмама, османлуцима, каменом калдрмом, ћепенцима, кривим улицама и кућерцима покривеним влажним ћерамидама. Али је дошао један нечувени напор, за који је способна само наша млада и жилава раса. За последње три деценије, а нарочито за ових десет година уназад, радило се и урадило се огромно на урбанистичко-граћевинском уздизању Београда. Пре је на 200 турских страћара долазила једна модерна кућа; сада, обратно, на две стотине модерних зграда долази један заостали турски кућерак... Београду је логиком историје досуђена једна велика улога у животу Европе. Још већа у животу Југословена. Зато Београд мора да се развија, и то да се развија у једном невероватном темпу, у галопу, без предаха и сдмора. Али жеља свију нас мора бити да се Београд развија и разумно, и смишљено,