Opštinske novine
8
ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ
Стр. 57
гроси- дета- потрости љисги шачу свилена и полусвилена конфекција — 80% 20% кишобрани, сунцобрани —- 100% вештачко цвеће и венци 50% 50% Просечно код наведене робе 40.8% 52.5% 6.7% Горња статистика најречитије показује процес који је у пуном току, а који постепено елиминише трговину на велико. Примећује се да домаћи произвођач више заобилази гросисту што је сасвим природно и условљено непосредношћу на тржишту. У овом заобилажењу важну улогу игра и кредитирање, као и услови кредитирања. Домаћи произвођач такође је у јачем контакту и са потрошачем. Елиминисање трговине на велико није подједнако у свима браншама. Најмање је у колонијалу, у гвожђарској роби, у канцеларијском материјалу итд. У овим браншама врста и квалитет су најразноврснији, има безброј варијетета; набавке су подељене на велики број предузећа итд. Ово знатно отежава директно набављање детаљисте и непосредну продају потрошачу. У колико се и продаје директно потрошачу то су минималне количине. Код свих ових бранша трговина на велико одржаће се још за извесно време тј. све дотле док се и у овим браншама не појаве одрђенеи типови. Што се прихода код београдске царинарнице тиче (они не могу бити мерило кретања увозне трговине у Београду пошто под главну београдску царинарницу потпадају још неколико) они су од 1925 стално у опадању: 1925 — 409.1 мил. дин., 1926 — 395.9 мил. дин., 1927 — 371.1 мил. дин., 1928 343.2 мил. дин., 1929 — 308.7 мил. дин. За првих десет месеци 1929 приходи београдске царинарнице били су 255.4 мил. дин., а за исто време у овој години 260.6 мил. дин. Ово мало повећање прихода не отпада на Београд. Напротив, обзиром на смањени волумен увоза и приходи су у подбацивању према ранијим годинама. Извозна трговина. Ако бисмо у разматрању трговинских прилика Београда у 1930 пошли од категорије најтежег положаја онда би то била извозна трговина. Велике београдске извозничке куће земаљских производа у 1930 као да нису уопште постојале. Активност је била минимална, а и оно што је рађено радило се са огромним тешкоћама, са максималном неизвесности. Колико је с једне стране тежак положај, а с друге мало услова да се Београд развије у правцу јачег извозничког центра види се најбоље по томе што је последњих година основано свега неколико извозничких радња и то без већег значаја. У 1929 Београдској Трговачкој Комори пријављене су такве 3 радње, а у овој години (првих десет месеци) две. То у ствари
и нису извозничке радње, већ посредничке, које раде ситније послове. Што се тиче послова на Београдској продуктној Берзи и они су у 1930 обављани у мањем обиму. Док је 1929 просечни месечни обрт продуктима био 47.785 метц., у овој години износи 43.502 метц. Од 1925 обрт на Београдској Продуктној Берзи показује овако кретање:
год. метц. мил. дин. 1925 480.617 89 1926 716.875 130 1927 624.841 139 1928 1,030.058 265.5 1929 573.396 121.2
1930 (11 мес.) 478.525 65.3 Смањење послова у 1930 има се углавном приписати опалој домаћој тражњи, у првом реду код млинова. Посао не може на продуктној берзи да буде значајан и због тога, јер се цене наших земаљских производа не формирају у земљи, већ на иностраним тржиштима. У вези с тим и тражња се не може да концентрише на домаћим берзама. А кад нема концентрисане тражње онда нема ни понуде. Понуда у овом случају иде за тражњом, а тај пут код нас није преко продуктних берза. За извозну трговину у 1930 од великог је значаја било формирање Привилегованог Извозног А. Д. за земаљске производе. Интервенција овога Друштва на тржишту по знатно повољнијим ценама елиминисала је готово приватну трговину житарицама. Друштво је куповало све количине које би се појавиле на тржишту и извозило у иностранство. Између цена које је Друштво плаћало и оних регистрованих на нашим продуктним берзама постојала је увек разлика, која је често износила и по динар два од метричке центе. Појава Привилегованог извозног Друштва такође је допринела смањењу активности београдских извозника житарица. Детаљна трговина. Детаљна трговина Београда и у 1930 пролазила је кроз сталне пертурбације. Промене су се свакодневно запажале. Огласне стране дневних листова препуне су биле разних саопштења о предаји и продаји радња. То су познате жртве данашње тешке кризе. А колико је тек било оних ситних трговаца који нису стигли ни да огласе у новинама о својој ликвидацији. Промене су запажене и по радњама. Локали су чешће но икада до сада мењали своје сопственике. Једни су тражили срећу у другима, други су опет нашли гроб итд. Колико је 1930 била тешка за детаљну трговину најбоље се види по оној бесомучној међусобној конкуренцији, која је достигла невероватне размере. Најмање се пазило на форму и начин конкуренције, да буде солидна и у духу трговачког и друштвеног морала. Пређене су све границе нелојалности. То стање, рекли