Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 65

ђача-продавца на тржишту даје могућност да се тако нормиране цене и одрже. Незнатан пзузетак у овом одређивању и чврстом држању цена чине само артикли подложни брзом кварењу. Из тих разлога београдски потрошач у 1930 није скоро ништа осетио од општег и великог пада цена земаљским производима. У погледу индустријске робе цене су нешто пале али не ипак у размери у којој се то десило код истих цена у трговини на велико. Обарање цена код индустријских артикала шире потрошње (у првом реду текстилије и обућа) дошло је у првом реду због све оштрије конкуренције и бацања на тржиште производа израђених у маси. Као и увек, јуни, јули, август и делимично септембар били су у погледу поврћа најјевгинији месеци. Али цене поврћу у овим месецима биле су знатно веће од оних у исто време прошле године. Боранија није силазила испод 3.86 дин., парадајс испод 2.20 дин., грашак је само у једном месецу био 2.60 дин., иначе преко 7 и 8 дин. Навели смо ово за поврће да би се видело колико је исхрана београдског сиромашног, а делимично и средњег, човека морала да буде недовољна и нерационална. Живот је у 1930 био скупљи. Скупоћа живота морала је да редуцира потрошњу. У толико пре, јер је куповна моћ највећег дела београдског становништва у 1930 опала. (Види табелу на 66 стр.). Из горњег прегледа о кретању просечних цена животним намирницама по месецима можемо да изведемо неколико општих закључака. Прво у погледу хлеба и брашна. Док је цена пшенице претрпела у току године огроман пад, просечна цена брашну (бр. 2 и бр. 1) остала је кроз свих 11 месеци непромењена, а белом брашну је у мају према јануару чак и скочила за 12.4% и на тој се висини одржала до новембра месеца. Насупрот овоме, цена пшеничном црном хлебу у априлу месецу према јануару увећала се за 16% и на тој висини остала непромењена до новембра. Цена белом хлебу увећала се у априлу, према јануару, за читавих 20% и тако се одржала до новембра. Потрошач хлеба и брашна, дакле, није осетио апсолутно ништа од великог пада цене пшенице. У трошковима живота београдског становништва овај пад није дошао до изражаја. Код меса имамо такође сличну карактеристику. Жива мера говеђег попела се у цени у новембру према јануару са 2.7%. Међутим, у истом раздобљу цена говеђине код београдских месара увећала се са 20%. Кретање је ишло овако: са порастом цене живе мере расла је и цена говеђине; али кад је цена живој мери почела да пада, онда се цена говеђине задржала константно на постигнутој највећој висини. Код свињетине имамо пад и код живе мере и код израђеног меса. Само

с том разликом што пад цене код живе мере (у новембру према јануару) износи 25.6%, а код израђеног меса 16.7% тј. 8.9% мање. У новембру месецу, према септембру, цена живој мери овчетине пала је за 31.4%, док је израђеном месу кроз све ово време остала иста (15 дин. кг.). Што се тиче сухомеснате робе и осталих месарских прерађевина цене су, као што се види, биле подложне незнатним променама. Једино веће појевтињавање показује се код масти и сала. Свињска маст је била најскупља у марту (23.38 дин. кг.), а најјевтинија у новембру (17.69 дин кг.). Сало је било 23.50 дин. у априлу, а 17.87 дин. кг. у новембру. Тенденција цене рибе условљена је била, као и увек, повећањем и смањењем тражње везане за одређене временске периоде (постови). Млеко је нешто мало попустило у цени и то се одржало све до новембра благодарећи у првом реду лепом времену. Осталих година у новембру редовно, а понекад и у октобру, имамо већ поскупљење млека. Код млечних производа нема већих промена, па ни код качкаваља чија је цена у 1930 претрпела знатан пад. Одржавање релативно високих цена код млечних производа чини да је и њихова потрошња мала. Поврћем београд се снабдева из три извора: из иностранства, из удаљенијих крајева земље и из непосредне околине. Рано поврће највећим делом долази из иностранства. Месеци у којима се Београд снабдева овим поврћем врло су скупи. Тек са појавом домаће робе цене нагло падају, али то, према врсти производа, траје 2—4 месеца када се цене опет почињу да дижу. Као што се види, све тенденције у ценама животних намирница у 1930 (11 месеци) биле су неповољне по београдског потрошача. Ова неповољност је била у толико већа, јер је куповна моћ доброг дела београдских потрошача у 1930 према 1929 пала. Намеће се закључак, да је у 1930 исхрана била и слабија и нерационалнија. Остали догађаји и проблеми Од важнијих догађаја у привредном животу Београда у 1930 треба истаћи неколико, који ће у будућем развитку престонице играти важну улогу. На првом месту напомињемо одлуку општинског Суда да се снизи цена електричној струји и води. Привредни разитак Београда са овим погодностима добиће нарочити потстрек. Покренуто је питање проширења београдске жељезничке станице, изградње великих царинских магазина и савског кеја. Отпочети с урадови на Савском мосту, као и зидање нове електричне централе.