Opštinske novine

Стр. 68

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

Од речи прешао је Д-р Петровић и на дело. Он је упутио писма извесном броју угледних грађана београдских, у коме их је позвао на збор ради оснивања Друштва за потпомагање и васпитање сирочади. Тај је збор одржан 16 децембра 1879 године у Грађанској Касини (данас је на томе месту палата на углу Краља Петра и КнезМихаилове ул.) и на њему је основано „Друштво за потпомагање и васпитање сиротне и напуштене деце".

Њ. С6.' Патршарх Варнава по свршеној свечаности излази из Дома Поред сазивача Д-р Николе Петровића, овом збору су присуствовали: ђенерал Тихомиљ Николић, Никола и Јово Крсмановић, трговци; Ђорђе С. Симић, доцнији посланик у Бечу, Михаило Валтровић, професор Велике Школе; Д-р Михаило Вујић, професор Велике Школе, Светомир Николајевић, професор Велике Школе, Стојан Марковић, државни саветник, Михаило Павловић, трговац, Д-р Владан Ђорђевић, начелник санитета, Светозар Хаџи-Тома, трговац, Коста Лукић, благајник, Коста С. Таушановић, дуванџија, доцнији Министар; Љубомир Николић, инжињер; Коста Црногорац, професор гимназије; Ираклије Боди, инжињер; Рака Ми-

ленковић, столар; Стеван Ћурчић, новинар; Стеван Зарић, инжињер; Јанићије Поповић, проф. Богословије; Ђорђе А. Ненадовић, судски писар, доцнији начелник; Јован Дилбер, апотекар; Коста Петровић, учитељ, доцнији начелник; Лаза Обрадовић, учитељ; Стеван Јанковић, као и још неколико чија имена нису забележена. У прво време Друштво се имало борити са великим тешкоћама. Многи нису веровали у успех таквога Друштва и сматрали су тај рад као фантазију једнога човека (Д-р Петровића). Ипак је Друштво почело свој рад прикупљањем сиротне деце, коју је давало на негу и издржавање појединим породицама, плаћајући за њих стан и храну. Како се нису могле наћи подесне породице, ово је издржавање напуштено, и од 1 фебруара 1881 године деца су била смештена у манастиру Раковици под надзором једног учитеља. Међутим, већ 28 августа 1881 год. ова је школа затворена. Ова два пропала покушаја показала су, да Друштво не може напредовати без свога Дома, који би био намењен само друштвеном циљу. Идеја о подизању Дома за сиротну децу изнета .је на седници Управног одбора Друштва за потпомагање и васпитање сиротне деце 10 октобра 1881 год., па је одлучено да се Друштво обрати Министру финансија, да уступи Друштву једну од државних кућа за смештај сиротне деце, или да се добије од Министарства грађевина какво државно земљиште, на коме би се подигао Дом за сиротну децу. Кад овде није било успеха, Друштво је 1882 године решило да се обрати Општини београдској за земљиште. Од тога доба настаје преписка с Београдском општином о земљишту за кућу. Прва молба друштвена од марта 1884 године одбијена је у Општинском одбору. Али је Друштво поновило своју молбу и у 1885 г., а Општински одбор с незнатном већином поново је одбацио и ову молбу. У год. 1886 променила се Општинска управа, и ову прилику употребио је Управни одбор Друштва те се и по трећи пут обратио Општини. Тада је било успеха. Управни одбор је добио од Општине ово писмо: „Управном одбору Друштва за потпомагање и васпитање сиротне и напуштене деце. Према молби Друштва од 14 августа 1886 год. бр. 19 општински је Одбор у седници од 15 ов. м. решио: да се Друштву за 20 година да право на уживање раније опредељеног гглаца и то искључиво на циљ Друштвену." Међутим да се од првога збора, изде.јствује, па да се исти плац Друштву и у својину уступи. А. бр. 168. 17. августа 1886. год.