Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 81

Суд и Одбор Општине београдске узели су питање у расматрање и после кратког времена својом одлуком доделили београдским новинарима земљиште у Франкопановој улици за подизање Дома. Но како фонд за подизање Новинарског Дома није имао толико сретстава да се убрзо отпочне са зидањем, то се Општина крајем 1930 године постарала да до тога времена обезбеди београдским новинарима неопходно потребну зграду. Тако је београдским новинарима додељена кућа у Мишарској улици број 3, која ће претстављати Новинарски Дом све до онога дана док се у Франкопановој улици не подигне монументална и велелепна палата, достојна да репрезентује београдске новинаре. На тај начин, благодарећи разумевању и предусретљивости суда и одбора Београдске општине, београдски новинари дошли су до свога Дома. Прилично простране просторије са великом баштом учиниће да ова кућа постане ускоро живо средиште. У њему ће се окупљати не само новинари, већ и сви њихови пријатељи. Поред тога управа београдске секције моћиће после овога успеха да рачуна и на друге; своју пажњу моћиће удружење у већој мери да посвети другим питањима, првенствено социјалним, културним и економским. Своје колеге из иностранства београдски новинари моћиће сада боље да приме; омогућено је да се развије и културна акција у виду предавања са дискусијама, музичких и уметничких вечери итд. Све је ово без Дома било скоро немогуће. А брига за Домом апсорбовала је највећи део делатности. Овом приликом треба истаћи велико заузимање првог потпретседника Београдске општине Др. Милослава Стојадиновића, чијим су првенственим заузимањем новинари добили плац, за свој будући дом. Он је као дугогодишњи новинар и члан Управе Југословенског Новинарског Удружења ову потребу најпре могао да схвати и разуме. Данас, не само београдски новинари, већ наш новинарски сталеж уопште, осећа потребу решења овог најважнијег питања. То је социјално-економски проблем. Јер тешкоће и делатност новинарског позива с једне и социјално-економска незбринутост новинара с друге стране никако не стоје у складу. А за успешно развијање новинара и напредовања штампе први је услов да се између горње две чињенице успостави што бољи склад..

У недељу, 28 овога месеца, извршено је на свечан начин отварање Новинарског Дома. Од гостију свечаности су присуствовали

Њ. Св. Патријарх г. Варнава, претставник претседника Владе г. Антић, чехословачки посланик г. Флидер, претседник Општине г. Милан Нешић, потпретседник г. д-р Милослав Стојадиновић, као и многобројни угледни гости и већи број одборника Београдске општине. Свечаност у Новинарском Дому привукла је све истакнуте прИјатеље новинарског сталежа. Свечаност је изведена на најинтимнији начин. Отворена је говором потпретседника управе београдске секције Ј. Н. У. г. Кузмића. У своме говору г. Кузмић је рекао: „Овај дом за који дугујемо неизмерну захвалност суду и одбору Београдске општине претставља почетак у раду на збрињавању београдских новинара. Али ћемо ићи даље, тражићемо помоћ целе земље, свију оних које смо чиме било задужили. Хоћемо да подигнемо велики дом, који ће служити на част свима оним који у њега буду узидали ма и једну циглу. Он неће бити луксуз, већ једна наша животна потреба. Он ће по угледу на новинарске домове у великим светским центрима бити уточиште старих и изнемоглих новинара, скровиште нових новинарских генерација, које ће се ту васпитати за нове задатке које их очекују. Он ће имати једну исто тако важну улогу — да у својим просторијама прима преставнике стране штампе и познате јавне раднике, који долазе да упознају нашу земљу. Јер где ће се они боље моћи обавестити о нашем народу него у кругу својих колега и другова? Жељни да створимо што боље услове за подизање нашег новинарског подмлатка, ми намеравамо да у тим просторијама организујемо серије предавања, конференција на којима ће наши најјачи радници говорити о различитим темама из свих области јавног живота, књижевности, науке и тако даље. Највећи прилог за гај будући дом дала нам је наша Општина — поклонила нам је земљиште — и Дунавска бановина која нам је дала 50.000 динара. Обратили смо се и осталим бановинама и од свију смо добили обећање да ће нас помоћи. А надамо се да нас неће одбити ни они на које будемо апеловали. Овом приликом са захвалношћу истичем да је Краљевска Влада увидела потребу једног новинарског огњишта и она већ одавно помаже Удружење да одржи свој клуб на достојној висини. Наше колеге, загребачки новинари, имали су више среће него ми. Они су већ успели да сазидају свој дом, који данас претставља украс града и у који се скупља елита загребачког друштва. Загреб је своје новинаре свесрдно помогао и зато и ми верујемо да ће и нас Београд помоћи. На крају господо, част ми је да вам са-