Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 5

Свега је, дакле, Београд за издржавање школа у тој години предвидео 106.599.40, док је у 1873-4 г. потрошио на издржавање школа свега 47.031.22. Плате учитељима давала је држава. За плату учитеља узимано је од сваке пореске главе школског приреза по 1.60 дин. и то је ишло у школски фонд, који је основан још 1841 г., па је главница тога школског фонда на крају 1873 г. износила 2,955.237 динара. Као што смо напред поменули и изнели, број наставника у појединим годинама се мењао и могло се одмах запазити како са сваких десет година Београд добија двапут већи број наставника. Да напоменем да је Београд у 1862 г. имао 11 учитеља а 7 учитељица; 1867 г. имао је 13 учитеља а 10 учитељица; 1872 г. имао је 16 учитеља а 14 учитељица. У години 1872 било је ученика и то: уписаних у I раз. мушких 331, женских 252; свршило м. 247 а ж. 207; уписаних у II раз. мушких 196, женских 189; свршило м. 161 а ж. 160; уписаних у III раз. мушких 179, женских 132; свршило м. 147 а ж. 117; уписаних у IV раз. мушких 156, женских 94; свршило м. 136 а ж. 81. Свега: мушких 862, женских 667; свршило м. 691 ж. 565. Свега уписано мушких и женских 1529, а свршило свега: 1256. У најкраћим потезима изнели смо стање основних школа у Београду у годинама 18721873 и 1882 г., изнели број наставника-ца и ученика. Из тога кратког излагања види се да основне школе нису биле предметом нарочите пажње, да су зграде биле бедне, да их је доста било закупљених и да број деце узете у школу, и број који је завршио исту, није био ни мало завидан, нити се могло спровести обавезно школовање. Ево, на пр., да узмемо једну од доцнијих година, рецимо 1884-5, и у њој ћемо видети да је дорасле деце за школу било: мушке 1715 а женске 1788, свега 3503. Од тога броја уписано је у школу: мушке 1331 а женске 1148, што значи да око 1000 београдске деце није пошло у школу; а то је мал не трећина од целокупног броја. Пада у очи да је у школи мање женске деце, и ако их је више но мушке, дорасле за школу. Број женске деце, која се школују, пење се сваке даље године тако, да се у неким годинама готово изједначује број мушке и женске деце која полазе у школу. У овој школској години (1930-31) број женске деце износи у београдским основним школама 5970, док је број мушких у истој години 6319. Као што се види мала је разлика између броја мушке и женске деце у београдским основним школама. Свега је у мушким и женским београдским основним

школама 12289 деце. Ако се тај проценат запази и по другим школама у осталим градовима, па и селима, може се с правом рећи да идемо напред, јер писменост наше жене преставља сигурну подлогу за опште напредовање по варошима и нарочито по селима. Једини су трећи разреди у Београду који данас имају више женске деце од мушке. Данас сви трећи разреди имају у Београду женске деце 1673 а мушке 1667. Београд сада има леп број наставника и наставница, али увек недовољан да обучава све дорасле за школу. У Београду је 286 наставника и наставница. Од тога броја је 196 учитељица (са забавиљама) и 90 учитеља. Као што се види, двапут је већи број учитељица него учитеља. На једног наставника пада око 40 ученика. С обзиром на све хигијенске школске прилике као и прилике дечје, ово је доста велики број, и ако закон допушта и већи број, који је у ствари и неопходан, јер се са таквим бројем не може имати довољно успеха, нити се могу изводити потребне комбинације у настави. Готово сваки крај у Београду има своју школу; понеки је немају али се тежи да школу добије сваки крај и да се олакша долазак деце у школу. Школски одбор и општинска управа Београда уложили су доста старања на подизању школа онамо где су оне најпотребније. Данас Београд располаже са 22 школе, а то су: Основна школа Краља Александра (нова школска зграда на Теразијама, која ће ових дана бити готова) са 12 оделења; школа Краља Петра са 12 учионица; Вежбаоница женске учитељске школе са 4 учионице; на Дунаву са 16; на Сави са 8; Западном Врачару са 10; Источном Врачару са 10; Палилули са 12; на Савинцу са 14; на Сењаку са 8; Старине Новака са 8; Смед. Ђерму са 16; Вождовцу са 8; Душановцу са 10; Булбулдеру са 8; Топчидеру са 2; Предграђу Краљице Марије са 4; Бањици са 1; Врачарском Пољу са 4; Штофара Илића са 3; на Чукарици са 5 и Макишу са 1 учионицом. Број оделења по школама је врло мали да би се настава изводила преко целог дана са једним разредом. Извођење полудневне наставе је најнезгоднија ствар за правилан, сталан и педагошки оправдан рад. Престоница се мора постарати да деца иду на предавања онолико времена колико је наставни план прописао и да се настава изводи по једном систему који одговара модерним захтевима дидактике. Одмах се мора признати да је, после рата, за подизање школа учињено врло много. После рата осетио се велики прираштај становника па и велики прирашгај деце. Ваљало је збринути подизање школских зграда. Оне предратне требало је довести у ред, а с обзиром на прираштај деце и проширити. Приступило се подизању школа нових и дозиђи-