Opštinske novine
ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ
Стр. 245
као разни функционери од служитеља пред вратима банака до шефова многобројних трговачких бироа- Београд, који је тада био тесан и за 70.000 душа, колико је имао, одједном је требао да пружи крова за сто педесет и више хиљада нових грађана. Проблем је био огроман. Просто нико није могао да верује да му се крај може сагледати. Хиљадама и хиљадама људи, нових становника Београда, спавало је по подрумима, шупама, таванима, под шаторима, евуда..-
Али се ипак огромним напорима постигао успех. Бар први и најнеопходнији. Сетимо се сада само надчовечанског рада тадашњег оделења за станове при Министарству социјалне политике, станбених квартовних одбора, доцније Судова за станове и т. д. Сви су они неоспорно извршили своју историску улогу вредно и са пуно части. Најзад је отпочело и брзо ницање великих палата и грађевина на све стране Београда. Радило се грозничаво. За две до три године решена је била станбена криза у оном њеном најсвирепијем облику — немању крова за добру половину Београђана. Тако је најзад сваком грађанину створена могућност да има бар кров над главом. Истина не увек достојан културног човека! Шта више данас, после десет година, тврди се да има и преко хиљаду празних станова, који би могли да приме још 5—8.000
душа, пошто су стварањем бановина многи чиновници са породицама напустили Београд. А и садања привредна криза кочила је привредни полет и отерала многу и многу радиност у провинцију, те је као природна последица остао огроман број локала за радње неутешно празан. Нарочито за последње две три године. Али и ако је станбена криза решена буквално; решена тако да се сада теориски не мора становати по степеницама, таванима и под шаторима, она је ипак још врло дале-
ко од тога да буде решена у свима њеним тешким облицима, у којима се она појавила после рата у многим већим, нарочито градским насељима Европе и Америке. Данас Београд има бројно довољно станова (чак и нешто мало више), толико довољно да ниједна београдска породица не буде без крова. То је тачно. И то је несумњиво један велики успех. Али видећемо из даљег излагања да ли Београд има довољан број здравих, хигијенских, јевтиних станова! Пре свега другог морамо подвући да су тврђења у овоме чланку плод једне лично извршене анкете станова у самом београдском центру. Како је ову анкету извршио по својој личној иницијативи писац овога чланка као главни секретар Лиге противу туберкулозе, са фотографским апаратом у руци, то у овом броју „Београдских Општинских