Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 247

чувено кад се има на уму да модерна ветеринарска наука тражи да у обору свињском на једног вепра дође бар — два кубна метра ваздуха! Срећа је, велика срећа и за становнике ових уџерица, и за Београд што није доживео при оваквим околностима какву нову епидемију пегавог тифуса или колере, јер би доиста био десеткован, а можда и преполовљен. А да су ове јазбине, које су недостојне ни бушманских дивљака, на првом месту главни разлог што је Београд најтуберкулознија варош на свету — то је више него јасно!... Из ово неколико наших потеза и констатација, види се: 1) Да су станови у великим београдским

ној цени од 300—900 динара месечно кирије! Није сва мана ових станова у томе што су они склепгни од најбеднијег грађевинског материјала, већином облепљених стеничавих дасака- Та их околност истина прави зими леденицама., у којима се и мисао у мозгу смрзава, а лети паклом у коме душа провире! Али они су и без тога мрачне рупе, мемљиве као штенаре, влажне често до таваница, загађене не само у естетском смислу него и у бактериолошком. У опште ти су станови за човечје здравље опаснији него оне бедне кулаче у којима живе сиромашни сељани на планини Тари и њеним падинама. Ето, у тим отровним јазбинама, које лети просто пливају у загађеним баруштинама,

Из Југ-Богданобе ул.: Стан једног^планометра са троје деце. Шупа. Месечна кирија 25о дин.

Из Дечанске ул.: Дба оделеша. Месечна кирија 65о дин. Много деце.

живе хиљадама Београђана са децом, која требају у будућности да буду стуб своје нације и своје расе!.. ГТошто су за придошле и набујале сиромашне масе народа у Београду били прескупи станови у центру, не само у мрачним и без светлости палатама, него и они у прерађеним дворишним шупама — то су хиљадама најсиромашнијих породица, вођени инстиктом самоодржања и права на живот, почели да стварају читава насеља од којих су се нека као Пиштољ-мала, Јатаган-мала, Маринково насеље и т. д. одржала захваљујући једино суровости самога живота. Ницала су тако насеља на свима странама, са најбеднијим кровињарама, као да је неки зао дух изручио са неба над Београдом једну огромну врећу бедних уџерица. У овим насељима има данас 90% кућица у којима станују по 6—8 чланова, и где на једног члана не дође ни два кубна метра ваздуха! Доиста нешто не-

зградама не само прескупи, него и дан дањи далеко од основно хигиЈенских услова. 2) Да су станови у овим дограђеним, преправљеним шупама. и трошним авлијским зградицама потпуно нехигијенски и релативно још скупљи. Ништа бољи од Јатаган-малских! 3) Да су 90 л /о перифериских станова по разним Јатаган-малама апсолутно неупотребљиви за становање, јер су по своме склопу и пуном одсуству хигијенских захтева посгали прави расадници заразе и установе за систематско убијање деце, која су Богом проклета те у њима станују. Можда и корак даље. Они претстављају истински расадник свеколике епидемије, и жалостан знак нашег недовол>но развијеног смисла за соци.јалну правду и социјалну акцију. Дакле, у овој форми станбено питање долази данас у најактуелније проблеме са дневног реда комуналног старања Београдске општине.