Opštinske novine

Стр. 256

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

станова, управо половина целокупног броја. Станови су од собе и кујне (са осталим принадлежностима) и њихова цена варира од 150—314 динара месечно (рачунајући ту и сметлиште и воду). Има станова и са две собе и осталим принадлежностима и њихова је кирија 520 динара. Неки станови плаћају кирију према кубатури. За станове, све укупно,

Један од ретћо нехигијенсћих крајеба у центру Београда.

узима Општина кирије око 1,446.199 динара. Станови су додељени већином онима, којима су најпотребнији и којима је Општина, у првом реду, дужна да притекне у помоћ. Према сличним таквим становима у вароши, ови су општински станови доста јефтини, премда се рачуна да би могли бити и много јефтинији. Па ипак велики је број пријава за општинске станове, па се и по томе може видети колико је оних Београђана који осећају терет велике кирије. Од својих станова и дућана (без оних на пијацама) општина прима годишње око 2,200.000 динара. Број станова које сада општина има (325) веома је мали да би се могло рећи да се општина постарала, у довољној мери, за онај део грађанства који очекује здраве и јефтине станове. А приход од тих станова, који општина има (2,200.000) треба да претставља једну лепу подлогу за будућу, изградњу јефтиних и здравих станова. А Београду треба радничких станова; што више, то боље. Поред изградње вароши, помогло би се слабима. Општина би морала што пре да ступи у додир са Занатском и Радничком комором, да питање изградње јефтиних станова претресе начелно и у појединостима; да нађе срестава и да у што скоријем времену приступи подизању. Два милиона динара са-

дање кирије од станова могли би послужити као ануитет за један зајам за изградњу тих станова. А даља кирија од новоизграђених нека служи као подлога за даљу изградњу. Тако би се на један лак и брз начин дошло до доста добрих и јефтиних станова. О томе треба мислити, на томе се мора радити. Један упоредни преглед београдских кирија, после рата па до данас, уверио би свакога како су оне биле очајно тешке и како је жеља за брзим одужењем кућа подигнутих после рата прелазила у недопуштене прохтеве да се кућа одужи за 4—5 година. Том злу се није могло одмах стати на пут због многих невоља после рата. Данас, пак, и ако су кирије знатно спале, оне су, опет, на тој висини да је потребно тражити пута и начина да се оне сузбију у границе сношљивоси. Подизањем јефтиних станова то би се сигурно постигло. Најзад, Општина има неколико станова разбацаних по разним улицама. Та имања, на којима су мали стнови и трошне куће, могла би општина да прода и од добивеног новца да подигне, на ком било хигијенском крају Београда, зграду са више модерних станова. Или ако општина не жели исте да продаје, нека на тим местима створи веће зграде са више модерних станова. Кад говоримо о радничким гтановима, морамо се зауставити и на учитељским становима, морамо с тога, јер општина издаје, из године у годину, силан новац на учитељске станарине. Издајући тај новац општина врши једну законску обавезу према учитељима. Било би потребно да се то питање проучи, да се општинска управа њим позабави и да општински буџет растерети од суме коју даје на учитељске станарине. Како се Београд развијао, и с умножавањем становништва умножавао се број деце, па и учитеља. У години 1882 било је у Београду 50 наставника и 2479 ученика-ца. На станарину наставника предвиђено је 43.680 дин. (Узгред буди речено на служитеље је у истој години издато 12.000 дин.) У оно време наставник је имао 50—80 дин. месечне станарине. Данас је, по последњим изменама закона, станарина наставничка 400 д. месечно. У Београду данас има око 300 наставника-ца који примају општинску станарину. У буџету школском је предвиђено на име станарине 1,600.000 д. за 320 наставника рачунајући на пораст одељења и наставника, што је вероватно. Годишњи издатак на ово је доста велики, те би општина имала много више рачуна да Одмах почне с подизањем учитељских станова. По закону о народним школама општина је дужна управитељима школа давати стан и огрев у натури. Потпуно разумљиво, што је законодавац унео у закон ту одредбу. Тако је исто разумљива и одредба 0 давању станарине учитељима, чим су се хтеле натерати