Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ СЛУЖЕЕНИ ОРГАН ОПШТИНЕ ГРАДА БЕОГРАДА

Излази двапут месечно

Београд, 20. фебруар 1931.

Година ХПХ — Број 4.

Годишља прегплата 150.— днн. На пола године . . 80.— дип. Претплату слати на чећов. рачун бр. 54.300 Поштан. Штед. Београд

У редннћ: Слободан Ж. Видакобић референт за штампу О. Г. Б.

Уредништво и администрација: улица Краља Петра број 26/111

Д-р Милослав СтоЈадиновић, п-претседник Општине града-Београда — — — Питање станова

Питање станова није у нас још правилно схваћено у своме великом привредно-соци.јалном и културном значају. 0 њему се говори по правилу у вези појединих тежих случајева било услед несташице (кризе) или постојања рђавих, рабатних и влажних станова, — никада пак није о њему било речи као о једном крупном друштвеном проблему, који намеће силом самог развитка друштва неодложну потребу дубље студије и решавања применом свестраних мера државе, општина и друштва у општеИсти узроци који објашњавају одсуство правилног схватања питања ове врсте могу се сматрати као одлучни и за нерешавање једног у истини важног проблема. Сви друштвени проблеми преживљују исту судбину: прво треба уверити свет у постојање и значај извесних проблема да би се могло приступити њиховом решавању. Ми смо тек у првом стадијуму у колико се тиче питања станова, што не значи да га не можемо решити на начин како је то диктовано животним потребама нашег народа. Питање станова, као социјално питање, за нас је новијег датума. Социјално питање значи да се једна друштвена појава манифестује у маси, а не појединачно, услед чега и мора бити предмет јавног старања. Све до рата Београд није знао за ово питање у обиму невоље која је никла тек у првим порат-

ним годинама. До рата проблем је био у томе што је постојало безброј рђавих станова, рабатних и влажних о којима анкета Општине београдске извршена у 1907 год. коју је организовао један од наших најбољих статистичара поч. Д-р Драгиша Ђурић, даје поражрвајуће резултате. На хиљаде је износио број станова који су били влажни и неупотребљиви, а тако исто на хиљаде је било и таквих где висина од таванице до пода није износила ни два метра! Станови ове врсте, ако их има. у маси, а то је био случај са Београдом, чине апсолутно нужним јавно старање Општине и Државе ради коренитих измена за живот становништва на овој страни, па самим тим говоре речито и у прилог постојања питања станова у најактуелнијој форми. Но оно је избило на површину тек после рата, када је по општим тенденцијама у развитку модерног друштва наступило јаче увеличавање градског живља, нарочито у већим центрима а пре свега у престоници једне моћне државе од преко 13 милиона становника, која је уз то била на прагу своје изградње и ширег напретка у свима правцима. У првим годинама после рата, поред појаве рђавих станова утврђујемо и другу, не мање тешку, појаву несташице (кризе) станова. На једној страни нагли при^ив маса, на другој упропашћивање домова за време бомбардовања и иначе за све време тешке оку-