Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 239

време успело се да одвоји која сума у циљу помагања задруга за подизање станова, затим да испоље посредни утицаји у циљу новоградње али, и поред свега, сплет главних питања остао је нерешен. Интензивна градња у Београду, Загребу и другим већим местима, постојање празних станова у последњим годинама кризе и испољавање тенденције појевтињавања станова у опште, све то завело нас је у уверењу као да питање станова није више актуелно. Сада смо у ставу ишчекивања промена на привредном пољу, иромена бољих и здравијих да бисмо се могли определити и на овој страни старања у погледу изградње добрих и јевтиних станова. Ми мислимо да независно од свих криза треба те-

Франкфурт н/М: Мали хигијјенски станоби у велићим зградама.

хити правилном решењу читавог сплета станбених питања. Из дал^ег излагања видеће се да је оно баш један од потстрека за постенено огклањање привредне кризе која, но неумитним законима друштвеног развигка, нема такође права на вечност постојањаРешењем питања заштите закупаца, ма колико оно иначе важно било, не решава се и проблем станова узет као збир свих мањих и већих питања која га сачињавају, него се просто отклања једна социјална невоља проузрокована несташицом станова, која се нарочито и осетно испољава у немирним историјским периодима, а то је за време ратова, револуција и других социјалних поремећаја. Отуда треба и схватити заштиту закупаца као једну привремену меру за лечење једног пролазног стања. У сваком случају, једностраним регулисањем односа између закупаца и соппвеника ни у колико се не мења суштина ствари, нити отклањају узроци који друшгво

гоне да ту заштиту пружи. На против, заштита закупаца, без обзира на облик у коме се испољава и на перипетије кроз које она иролази, никад није подстрек за интензивну градњу станова. Но, та заштита, рекосмо, намеће се сама од себе као социјална потреба, а њене су битне карактеристике у томе да се заштита закупаца, т. ј. параграфско реглементисање социјалних односа на овој страни може да учини излишним само тако, ако се буде омогућила градња станова у већим размерама и према стварним потребама градског живља. Статистика узима да свака варош треба да има 2—3°/» празних станова и то се стање сматра као нормално за подмирење потреба становништва. Нагло увелича-

Бечки мали станођи са спретним терасама.

вање градског живља ствара песразмеру између броја сганова и броја становника упућених на станове, речено економским језиком оно ствара несразмеру између закона понуде и тражње, услед чега и све невоље које отуда проистичу. Раније су чињени приговори оним мерама које су имале за циљ да сопственике нових зграда ослободе свих ограничења. Како наша држава није могла да испољи јачу активност на пољу стварне измене станбених прилика путем интензивне новоградње, то су биле веома важне мере којима се посредно циљало да се омогући новоградња. Једна од тих мера је и ослобођење сопственика нових зграда свих ограничења. На тај начин дошло се до веће производње станова, па самим чим до јаче утакмице, и, напослетку, до знатног снижења закупних цена. Можда би било добро да је и Управа фондова, сада Државна хипотекарна банка, условљавала давање сво-