Opštinske novine

О П Ш т И Н С К Е Н О В И Н Е

Сгр. 327

бар за добар део грађана, којима би, на подлози парцелисаних имања на поменутим великим комплексима дала потребне кредите, уз олакшице које се намећу саме од себе у оваквим случајевима. Као што се види решења има веома много. У оквиру овог чланка ми их тек наговештавамо преостављајући све остало конкретном решавању, на ко.је несмемо дуго чекати. — За ову врсту насеља могла би и држава да учини веома много, пружањем потребних олакшица, у добијању и превозу материјала. Тако она може из сво.јих шума дати јевтинију грађу и други материјал, олакшати транспорт, ослободити све мање станове плаћања порезе за извесно време, и т. д. Ми истичемо сву важност проблема Јатаган Мале, која се не може и несме у целости порушити пре него што се створи нова савремена колонија становања за становнике тога краја чији број иде на хиљаде. Проблем је, значи, сложен и за велике, богате народе, с обзиром на овако велики број људи без станова, он је пак нарочито сложен за нас који желимо да га решимо са малим сретствима. Зато ову ствар треба добро простудирати, и, пре свега, не чинити оно што би имало карактер обичногкрпежа. Ако се на супрот Јатаган Мали има да истакне неодложна потреба стварања једног великог, модерног насеља привредно и социјално слабих људи, онда је задатак веома интересантан у опште урбанском, архитектонском, финансиском и културном погледу и у толико више голица стручњаке. Станбено питање има и имаће карактер актуелног социјалног питања све донде док V варошима живе нагомилане масе невољних радника и других сиромашних слојева, докле год не буде здравих, удобних и. изнад свега, јевтиних станова, чије би кирије биле у сношљивом складу са приходима широких народних слојева. Оно, дакле, није социјално и актуелно само у случајевима наметнуте потребе заштите закупаца као таквих нити само у доба пролазних криза, оно ]е увек било и остаће актуелно у социјалном погледу све докле год свака породица, па и најсиромашнија, не буде имала крова над главом, како се то смишљено каже простим народним језиком. Пре но што је могао помиикљати на ма шта друго, још прачовек морао се прво побринути за стан. Без стана нема породице. Отуда је стан у центру старања друштва и државе. У доба када је владало ропство обавеза старања за становање робова важила је као закон. Ако је хтео да има радну снагу феудални господар морао се побринути и за њено одржавање путем исхране и бар сношљивог становања. Мајстори средњег века па све до наших дана морали

су се такође бринути за станове помоћног особља, шегрта и калфе. Тек нови капиталистички период који се споља манифестује у стварању великих градских агломерација ос+авио је радничке масе незбринуте, тако да су ове за дуго време у истини биле преостављене својо.ј судбини. Чак се ни посредним мерама није утицало на формацију станова и градова који би ширим друштвеним слојевима обезбедили здраве и удобне станове. Станбено законодавство доцнијег је датума као и социјално законодавство у опште, чији је оно сада нераздвојни део. У новије време и Лига Народа у Женеви са разумним учешћем свих влада придаје овоме питању нарочиту важност а тако исто и питању уређења градова у опште, при чему је вредно споменути и претстојећу јачу сарадњу са Међународним савезом градова чије је седиште у Бриселу. * Мало се зна и мало води рачуна о томе да је питање станова тесно везано за питањс уређења градова. Професор Р. Еберштат, познати испитивач односа на овој страни, у праву је када каже: \\^оћпип^1та§е 181 бМсНеЈта^е. Да објаснимо откуда ова тесна, нераздвојна веза за чије је откривање било потребно да прођу многи и многи векови и изнад свега заоштреност социјалних односа до степена једног несношл>ивог стања, које је самим тим избацило на површину сасвим нове проблеме и правичнија схватања ствари и живота. Никада се уређење градова није руководило другим обзирима кроз целу људску историју до ли оним једностраним који су имали за циљ задовољавање ужих потреба власничких класа, а нарочито уже друштвене олигархије. Уређење градова које се руководи обзирима према друштвеној целини и стварним економским, социјалним и опште културним потребама тековина је тек наших дана. Но ако су се и поред свих тако јасних тенденција у развитку модерног друштва ипак занемаривали интереси целине у погледу културе стана то је долазило једним делом из неспособности да се схвати прави значај времена, а делом из уског људског егоизма, који га отстрањује од вршења оних дужности чије је извршење једина и сигурна залога за трајну егзистенцију друштва, његов даљи развитак и напредак у свима правцима. Разлог више да се сетимо тих пропуштених дужности ради нас самих и ради оних којима ће испуњавање истих дати највеће користи, а то су широке народне масе које чине огромну већину градског становништва. У доба апсолутизма уређење градова своди се искључиво на .обраду монументал-