Opštinske novine

Стр. 354

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

ђутим у Београду, у пекарској струци, само је у неколико радњи констатовано 10-часовно радно време, док се у огромном броју пекарница ради по 14—18 часова дневно. У ствари обавља се прековремени рад по 4—8 часова дневно који се радницима чак ни не плаћа! Какве су последице оваквог дугог радног времена, најбоље нам показују београдски пекарски радници, са својом физичком и културном развијеношћу. Подмладак (ученици) о којима ће бити речи доцније, изложен је још већим и страховитим неприликама. Највећа је несрећа и за људе који раде у хлебарницама и за напредак саме пекарске струке — ноћни рад, који је заведен још у средњем веку. О штетности ноћнога рада по здравље и напредак радника, чула су се многа мишл^ења од стручњака признатих капацитета. Познати социолог Брентана, за ноћни рад вели: „ди он има за последицу потпуну дегенерациј/ радничке класе, физичку, интелектуалну и моралну". Од коликог је знача.ја укидање ноћнога рада у пекарницама, види се и по томе, што је ово питање постало међународни проблем. На конференцији Међународног Бироа Рада у Женеви, одржано.ј у мају 1928. године било је на дневном реду питање укидања ноћнога рада у пекарницама. На овој конференцији усвојена је конвенција, којом се ноћни рад у пекарницама укида. До сада је ову конвенцију ратификовало око 18 разних земаља чланица Друштва Народа. А пре неколико месеци и Бугарска. Ноћни рад у хлебарницама, као шго се види, у многим државама замењен је данас са дневним радом. У нашем националном законодавству ово се само помиње. На име § 19. Закона о заштити радника, даје само тумачење, како се има сматрати израз ноћ. Укидање иоћног рада није нрецизирано у законодавству. Социјална је дужност државе да ноћни рад у пекарницама што пре законски забрани. Никакви разлози за његово подржавање не постоје, напротив постоје разлози за његово брзо укидање. Сада долазимо на оно, о чему је цела наша јавност писала — хигијену наших пекарница, а ко.ја је најбоље илустрована баш у комуналној ревији Београда „Београдским Општинским Новинама". Хигијенско стање наших пекарница постало је озбиљна опасност за здравље, не само радника који у пездравим пекарницама раде, него и погрошача ко.ји троше производе пекарске. Наш Закон о заштити радника прописао је под каквим хигијенским условима може бити упослено помоћно особље. Тако § 30 прописује: ..Помоћно особље може бити уиослоно у предузећима (радњама) предвиђеним у § 1. овога Закона само тада, ат«> просторије у којима се ради нису опасне по њихово здравље и живот у ошпте.

У случајевима, где су власници предузећа обве.зани, да дају овоме помоћном осоољу и стан, они ће помоћно особље моћи употребљавати на рад само у том случају, ако им обезбеди и потп.упо здраве станове. Сва предузећа, која не би испуњавала услове предњега става, дужна су најдаље у року од месец дана по преставци надлежних власти, било испунити услове које би им ове поставиле, у смислу прописа предњега става, или распустити сав свој иомоћни персонал. Које просторије и станови не одговарају захтевима става 1. овога параграфа утврђују надлежне пнснекције рада, на основу мишљења стручних органа и онштих упустава која буду добијали у томе погледу од Министарства Ооцијалне Политике". А § 31 пропису.је: „Власници предузећа дужни с.у страти се: 1) да се радиашгчки простори, машине, алати и материјал одржавају тако, да је здравље и живот радника обезбеђен. Машине и машински делови, који су при додиру опасни, морају стално биги затворени; 2) да се радионице добро осветљавају, чисто одржавају, проветравају н да буду снабдевене средствима против пожара; 3) да простори за рад и становање не буду радницима прспуњенн; 4) да се одржава ред и морал у нросторијама предузећа, нарочито ако мушки и женски раде заједно У фабричким згарадама, где радници ручавају, мора бити иростора где ће се радници умивати и ручавати, и то засебно за мушке, и засебнс за жепске; и ови простори морају задовољити хигијенске услове; 5) да употребљене сировине нли израђена роба не буду заражене, те да тиме угрожавају живот и здравље радника". Када би се ових прописа београдски послодавци бар у минимуму придржавали, ми не би имали овако велики број радника оболелих од туберкулозе и разних других професионалних и социјалних болести, као што је то, на жалост, случај данас. Потрошачи би такође имали потпуно обезбеђен здрав и хигијенски хлеб. Баш ове нехигијенске прилике у нашим пекарницама, карактеришу ову грану привреде, степен њиховог привредног напредка и културни ниво послодаваца. Изнад њих, стоји тек незнатан број оних београдских хлебара, ко.ји су схвагили улогу модерног произвођача у друштву и који води рачуна, да се продукти њихови производе под хигијенским условима. Најхитније старање државе и општине да се хигијенски прописи овде строго примењују од неопходне је потребе. Била би културна срамота и национални злочин, да се ово стање у нашим престоничким пекарницама и надаље подржава и то у добу, када нам наука пружа одлична сретсгва и знање, помоћу којих се може апсолутно уклонитн све оно што штети здрављу и напретку човековом. Сви културни народи улажу данас свеколике напоре да очувају здравл>е сво.је и спрече ширење болести ко.је су, социјалног карактера. Одлично и првостепено сретство у ово.ј борби је пуна социјална заштита радника. Примена закон-