Opštinske novine

ОПШтИНСкЕ Н06ИНЕ

Стр. 379

потребних података о солидности и кредитној способности О. К. Агент је ово чинио без обзира на то да ли ће О. К. у опште доћи да купи робу. Други, који је такође добио листу истога агента, после два дана од фирме је примио карту овакве садржине: „,Част нам је овим известити вас да робу поручену по нашем агенту можете подићи и т. д. „Овакав начин наметања потрошачу у најмању руку је несолидан и штетан. Интересантно је такође утврдити и чињеницу које београдске радње приступају увођењу овог начина пословања. У том погледу све радње можемо да поделимо у две групе. У прву групу долазе оне које овај посао организују на солидној основи, са фактичним циљем да свој промет увећају, а потрошачу олакшају плаћање и ова равномерно распореде у једном дужем року. У другу групу долазе све оне које, увођењем овог начина рада, настоје да потрошача максимално искористе као што је случај и код нелојалне конкуренције. Радња друге групе много је више, него прве. Већина их је у другој групи безимених. Старе београдске трговачке радње још се не одлучују на овај начин рада. Разлог овоме треба тра;кити у непознавању принципа и технике овог новог начина рада. Видећи при том како нове трговачке радње све више усвајају овај нови систем рада београдски трговци устају одлуч-

но противу сматрајући га једним од начина прљаве и нелојалне конкуренције. Њихова критика, међутим, оправдана је само дотле док су у питању несолидни поступци и грубо искоришћавање слабости потрошача у погледу наметања невероватно високих цена. Кад је реч о систему рада, под предпоставком да га упражњава солидна трговина и води на рационалан начин у интересу и своме и потрошача — критика је неоправдана. Трговина на отплату, која у трговачко пословање Београда улази после рата, а последњих месеци почиње све више да се шири, стара је преко једнога столећа. У току тога времена као посебни облик кредита она се израдила, искуства су допринела да је рђаво уступило место добром (солидан рад је све више преовлађивао). Примена овог новог система у трговини све више осваја. И зато би требало допринети да се он изради у свом најбољем облику, да се примене она техника и принципи, које је стогодишње искуство показало најбољим по трговину и по потрошњу. Али пре тога главно настојање би требало управити, да се отклони и онемогући несавесно искоришћавање потрошача, које се врши применом најгорих начина пословгња на отплату, а овакви начини рада у Београду све се више шире у последње време.

Велојална ћонкуренција беоГЈ Успорење обрта у пословима чини да се конкурентска борба међу београдским трговцима све више заоштрава и добија нове форме. Она се не води више у границама пословног морала и са дужним обзирима према потрошачима; врло често је безобзирна; поједини трговци се служе свпма могућим начинима да привлачном рекламом (која често нема ничег заједничког са стварности) увећају свој промет. У таквој прилици, како смо се уверили код неколико анкетираних радњи, готово се увек наилази на успех. То долази отуда, јер код наше потрошачке публике не постоји израђена свест, која сваку рекламу контролише чиње.ницама. Губећи чињенице из вида она је препуштена искључиво психолошком дејству рекламе. Реклама као сретство пословања, увећања обрта, привлачења муштерија претставл^а корисно сретство. Она је корисна и за трговца и за потрошача. За последњег само у том случају у колико одговара стварности и креће се у границама допуштенога. Чим пређе те границе она је срачуната на превару потрошача и претставља недопуштени начин привлачења и врбовања муштерија. Као сретство преваре она је у напреднијим народима већ давно изгубила терен и не упражњава се.

дсБсе грговине и обараше цена Истина у напреднијим земљама и потрошачки менталитет је друкчији. Он је израђен тако да сваку рекламу контролише чињеницама, психолошко дејство реклама није довољно да га привуче и заведе. Њега реклама привлачи само у случају када га стварне чињенице уверава.ју: 1) да је роба у истини доброг квалитета ако не бољег, а оно истог у коме се тада налази на пијаци; 2) да је цена по којој се нуди стварно нижа од цене која у датом моменту влада на тржишту; 3) евентуално да су услови продаје повољнији од до тада уобичајених. Свакако, за потрошача је најцелисходније да постоје сва три елемента, али је исто тако довољан и један или два. Ако не постоји, међутим, ни један од ових_ елемената потрошач не поклања поверење реклами, и ова остаје без дејства. И начини трговачког пословања и потрошачка публика у нас су на нижем ступњу. До пре рата у Београду се уопште није знало за нелоЈалну конкуренцију. И у колико је било, то су били појединачни случајеви, којих је брзо нестајало. После рата, међутим, ова је појава бивала све чешћа да у данашњим данима опште привредне кризе узме врло широке размере. У оваквој ситуацији реклама је све више престајада да одговара стварним чињени-

8*