Opštinske novine

Стр. 398

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

парод била једнодушно прихваћена од целокупног народа. Полазећи од те тачке претпоставке као и од непоколебљивог убеђења да се замишљеиа акропола народа не би могла другачије подићи него средствима државе ми бисмо одмах употпунили свој првобитни предлог за рад у томе правцу. Раније се говорило много о Пантеону. Идеја подизања националне акрополе у шареном сплету многих питања која решава приближује нас и

Стари план Београда (из XVIII бећа)

решењу питања Пантеона. У органској повезаности зграда ове врсте .једна би се могла издвојити и нарочито обрадити у ове сврхе. Све би се то дало најлепше решити путем једног специјалног Закона о подизању националне акрополе у Београду, који би предвидео и потребне суме које би се уносиле сваке године у буџет и трошиле искључиво за ове сврхе. Претерано је очекивати да би се овако замашан посао могао завршити за неколико година. По свој прилици биће потребна читава деценија па можда и две. Но и поред свега већ у првим годинама могле би се подићи поједине грађевине и тако ићи даље до потпуног извођења целокупног програма. У времену кризе подизање овако великих грађевина значило би за нашу радиност и помоћ и потстрек, а тако исто и нашим уметницима, сликарима, вајарима, архитектима пружила би се могућност зараде за дужи низ година. Све су то ствари веома важне да би био грех потцењивати их у њиховом великом привредном и културном значају.

Поред других знаменитости које већ постоје и које ће се подићи у наредним годинама вредно је споменути цркве и капеле које се такође у Граду налазе још из давнашњих времена. Београђани знају само за цркву Ружицу; остале су им готово непознате. Када ускоро буде војска предала Општини и оста-

ле делове Града који су сада теже приступачни, бар за ширу публику, несумњиво је да ће се широки слојеви Београђана ближе упознати и са овим привлачним верским грађевинама наших давнашњих предака. Неуморан у своме раду и старању за добро своје пастве Њ. Светост Патријарх Варнава интересујући се посебно за старе цркве и капеле у Граду одавно беше изразио жељу да их прегледа и упозна се са овим знаменитостима на лицу места. Очекивало се само лепо време па да се обави ова екскурзија поглавара српске православне цркве, јер гледати Град по ружном времену представља суву штету за свакога који жели да ужива како у лепом изгледу тако исто и да се душевно наслађује у успоменама његове бурне прошлости. После дужег ишчекивања та згодна прилика пружила се тек фебруара, када се је Њ. Светост одлучила да оба дела Града прегледа, и са једним ретким интересовањем за све старине, које је не мања залога за њихово одржање у будућности. Ово је уз то први случај да поглавар наше православне цркве прегледа цео Град, Горњи и Доњи, задржавајући се дуго код сваког објекта и интересујући се за сваку ситницу која би ма и најмање имала вредности за историју, цркву и националну културу у опште. Пошто смо од стране Команданта места армијског ђенерала г. В. Томића, иначе познатог официра са своје храбрости и предусретљивости, добили вођство у лицу једног младог официра, кренули смо кроз познату Сахат-кулу у Горњи Град. Овај улаз пун привлачне романтике долази у ред најинтересантнијих објеката и треба га по сваку цену очувати. Лево од њега налази се историјска капија кроз коју је бесмртни Вожд Карађорђе увео у град своје храбре. сељаке — ратнике одлучујући тиме, на жалост за кратко време, судбину Града. Лево од те капије налазе се добро очувани бедеми и плато (више куће која је сада уступљена Ложи слободних зидара) чији јединствени положај императивно намеће одлуку да се баш ту, на томе историском месту подигне давно очекивани Карађорђев споменик. Више романтичних врата при улазу у Горњи Град налазио се стари српски грб, који је као рељеф био утиснут у зиду онога значајног дана када су Турци Град напустили за владавине Кнеза Михајла. Сада тога лепог грба нема више. За време окупације противник га је уништио онако исто као што је немилосрдно ништио све трагове наше прошлости. Када се прође кроз оба дела ових интересантних пролаза, на десној страни зида налази се један музејски рељеф, у самом зиду, који приказује једног Римљанина и његову супругу у старом класичном оделу. Та плоча узета је са римских гробова којих