Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр 401

која ту стално горе дају и споља обележје једног светог места и атракцију за све пролазнике. У задњем делу те капеле налази се ,један мали ходник који води десно, а у дну овога постоји извор бистре и хладне водекоја је иначе одлична за пиће. Верни сматрају ову воду за свету, умивају се њоме и верују чврсто да она доприноси оздрављењу многих болести као и остварењу свих жеља, које су нарочито велике код побожних жена. Неопходно је потребно да се ова капела споља архитектонски тако обради да и на тај начин одаје свој карактер, а пре свега морало би да се приступи са малим средствимч измени крова те капеле, што је потребно да би се онч очувала од пропадања коме је ина-. че изложена. За наше архитекте пружа се

трим нагибом налази се безброј старих икона, свећа и кандила, тако да све то ствара слику једне Богомоље прастарог облика, која буди и нехотично успомене на прве хришћанске мученике који су живели, молили се Богу и крили у оваквим капелама. Немамо апсолутних доказа о томе али можемо са пуно

ЈеданЈлео унутрашњости старе капеле, са мноштбом ићона и свећа рстко привлачан мотив да развију своју машту и омогуће да се и споља изрази вредност ове капеле и тако доведе у склад са њеном унутрашњом лепотом. Наши професори и студенти архитектуре, који обрађују многе лепе мотиве, могли би да се користе постојањем овако лепих верских објекага и из пијетета омогуће цркви и Општини да их рестаурира и тако створе у овом делу Града још једну атракцију више. Његова Светост Патријарх нарочито је био пријатно изненађен кад му је показана друга капела која се налази свега 10 метара од ове прве. Ова друга капела је још интересантнија у толико шго је она у самом удубљењу једне природне градске стене, са целокупном површином која износи једва 10 м 2 . У дубини те стене која се диже са ош-

Капела у стени испод цркве Ружице у граду

поуздања тврдити да ове две капеле датирају још из првог доба хришћанства, кад је оно било изложено у београдском Граду, старом Сингидунуму, великом мучеништву римских господара и других безбожника. Имамо много примера где су се на местима чију је световност очувала народна традиција накнадно откривали споменици који су одавали тачност народног веровања и предања. Тако су се многи узалуд питали зашто је народ на спољнем зиду олтара Пећске Патри\јаршије стално палио свеће и скупљао се у масама на дан Константина и Јелене, кад они ничега заједничког немају са овим делом Патријаршије, нити се ту налазе њихове иконе. Та сумња многих у тачност предања народног изгледала је сасвим оправдана, у толико пре јер се ниједан м^гејн^^Де^везује / ф'Сгг 11