Opštinske novine

11*

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

Стр. 403

оба дела Града. Лепа симболика ствари изражена је у великој гранати немачкој од 42 см. у пречнику, која као какав уздигнути џин стоји на једној узвишици уз ову Костурницу, иза цркве Ружице. Ова железна маса којом је Виљем II мислио да може да загосподари светом показује да се огњем и мачем не може да одлучи судбина света и да је правда народа ипак јача од прохтева свих силника. Добро је што је тај симбол пруске снаге постављен баш на овом месту да веома

жње како нас тако и странаца. Од ових старих дворова налазе се .још неки остатци које би требало очувати, везујући их органски за нове куће које се подижу у томе крају. Али да оставимо дворове Принца Евгенија да би смо наставили пут кроз Доњи Град, борећи се да реконструишемо у својој машти тај булевар који је везивао у продужењу Душанову улицу са Доњим Градом. Од старих грађевина на томе делу остала је до данас само триумфална барок капија, подиг-

Улаз V средњећећођни бастион, на путу за цркђу Ружицу

упадљиво дејствује на посматраоце и буди успомене на пруски милитаризам, кога се сви народи морају сећати са одвратношћу и који је баш за то залога за будућу пацификацију света. Напуштајући Горњи Град Његова Светост Патријарх изразио је жељу да разгледа и Доњи Град тако да је ова лепа екскурзија настављена са истим одушевљењем. Захваљујући истој љубазности наше војске ушли смо несметано у Доњи Град путем који је нарочито дошао до свога већег изражаја за време Деспога Стевана и добио карактер једног лепог Булевара који је спајао Душанову улицу са Доњим Градом за време Принца Евгенија (од 1717—1739 године). У Душановој улици, од самог почетка "ове па даље ка улици Краља Петра налазили су се велелепни дворови Принца Евгенија, названи народним језиком Пиринџана. Ови дворови постојали су све до 1863 год. кад су на жалост, порушени. Слика њихова показује сву велелепност тих дворова који би, да нисмо били немилосрдни у рушењу старина и данас чинили велику знаменитост Београда и били предмет највеће па-

нута у знаку победе над Турцима овог великог аустријског војсковође. Кад се буде Доњи Град поново предао саобраћају, а то ће ускоро бити, и кад се буде израдио овај булевар, на начин како је го диктовано обзирима према потребама Београда, као и обзирима ионовног подизања Доњег Града онда ће се у јошјачој мери открити и лепота ове старине коју треба по сваку цену очувати. Очувати је значи извршити делимичну поправку и пре свега уклонити оба магацина који су постављени уз ту капију и дају јој сада једну веома ружну слику. Доњи Град пун је војничких објеката без икакве архитектонске и историјске важности. Изузетак чини познати амам (купатило) који се ни по коју цену не би смео рушити. На против, ово интересантно дело архитектуре, уз то важно и као старина, треба очувати и мале поправке могу га учинити корисним за разне изложбе или какве друге културне погребе. Велика касарна која је постојала у ДоњемГраду потпуно је изчезла, а тако исто и све остале куће и палате које су некада красиле стару варош Доњега Града. Нестало је и старих кула које су пркосиле противнику и показивале надмоћност Београда над свима