Opštinske novine

Проф. Др. Е.. Џунковски, иаразитолог Београдске муве

Ако посматрамо лети и у првим топлим јесењим месецима живот београдских мува, приметићемо лако бројну неједнакост у погледу количине и густине њиховог распореда у Београду. Као правило мање их је у центру и све више, у колико се удаљујемо ка периферији, ма да у местима где се налазе коњске штале има их много више, макар се то односило и на сам центар вароши (војне штале код Мањежа) има их много и на доњем делу улице Милоша Великог, нарочито код Губеревца, као и у реону Јатаган Мале са топовским шупама. У извесним деловима вароши количина београдских мува достиже огромне размере, а највише их има у кругу и околини саме београдске кланице. Становништво тога краја Београда много пати од ових досадних и по здравствене прилике врло опасних инсеката, чак и у деловима који су мање више нешто удаљенији од кланице. У кућама, из тог реона, отварање прозора у летње време апсолутно је немогуће, а ако отворимо прозор онда ћемо иосматрати, како ројеви мува сваког тренутка улећу у собу и лепак који је намештен код таквог прозора за врло кратко време ће се прекрити густим слојем залепљених мува. Ови ужасни инсекти који тако чудно и тако много воле Београд, својим непријатним зујањем, летењем по соби, уједима, упадањем у јело чине живот нарочито у кланичном реону вароши крајње несношљивим. Проблем мува у Београду је врло акуган, он је баш данас на дневном реду, с обзиром на интензивни и плански рад Хигијенског отсека Суда Општине београдске. На жалост, све до скора, стручњаци-ентомолози. на муве Београда нису обраћали никакву пажњу, и тек у последње време г-ђа Микрина. ечтомолог Централног хигијенског завода, поклонила је озбиљнију пажњу проучавању овог проблема, али са њеним одласком из Београда тај целокупан рад је прекинут, док је међутим питање мува за хигијенске прилике једног великог града од највеће важкости. Ми данас знамо да радећи интензивно на проблему мува (нарочито у Америци), пњие

градова се ослободило потпуно ових по здравље опасних и досадних инсеката-паразита. Данашњи Њу-Јорк нема ни једне муве преко целог лета. Исти је случај и са Берлином, али у нешто мањој мери него у Њу-Јорку, где се том нроблему посвећује много већа пажња. Као што смо казали, проблем мува у Београду, за његове хигијенске прилике, од највеће је важности. Он је врло акутан. Али треба да смо начисто с тим, да успешно решење овог питања нимало није лак задатак. Сама та околност, што је становништво већ навикло на ове несносне паразите, отежаваће брзо решење овог питања. Мува се сматра уопште нешто без чега се живот једне породице у лето неда ни замислити. То је од прилике као нека врста домаће стоке. Латински назив муве (Мизса сЈотезЦса) потврђује нам овако гледиште још из старијих доба. Мало ко је данас у стању пропенити правилно ту огромну опасност, коју муве представљају својим присуством у једном граду. Јамачно нећемо имати довољно посетилаца кафана и ресторана, који ће одустати попити пиво или појести супу, у коју је пала мува, док се међутим иста можда пре <ога хранила из какве напуњене и запљуване пљуваонице или је пасла безбрижно на изме"шма каквог препуног нужника турског типа огвореног (незаштићеног од мува). Американци су практични у свему па чак и у погледу мува. Они су назвали домаћу муву ,тифусном мувом" одредивши на тај начин значај муве V преношењу заразе, што је за сваког више речено, него њено европско име домаће муве. И стварно, собна мува са више облика и врста других мува стално служи посредником-преносиоцем, многих и многих заразних болести. Било је утврђено присуство бацила колере на ножицама мува у одељењу једне болнице, као што су бациле исте болести констатоване и код мува ухваћених у околини те болнице. Познато је, такође, и тачна утврђена улога мува у ширењу епидемије тифуса У овом случају било је врло важно одредити следеће две околности: 1) да ли су муве које су нахрањене културом тифусних баци-