Opštinske novine

Стр. 484 —— " """" " ~ ' ". мог чиновника, службеника, тако и за његову породицу мора се унифицирано решити за целу државу од сеоског деловође и писара до високих функционера велеградских општина. Право на пензију — то је човечанско право сваког јавног радника. А да ли ће се то право зајамчити муниципалним, властитим фондовима самих општина или уплаћивањем потребних квота код каквог осигуравајућег друштва, или код самих удружења општинских службеника и њихових фондова, то је детаљ, о коме у овом чланку нећемо дискутовати. Као и у многим другим питањима, ми се и ту треба да користимо искуством других народа, далеко старијих и искуснијих по муниципалном животу од нас... II) Треба стварати стручно шко^ован и етички снажан комунални подмладак, јер комунална политика из дана у дан све више постаје једна од централних тачака јавнога живота... А за њено правилно спровођење потребни подмладак не да се створити простим регрутовањем полушколоване или потпуно школоване интелигенције. Страховита је заблуда да је за општинског функционера (са изузетком неколико највиших чиновничких положаја) погребан овај иш онај факултет. За општинског чиновника безусловно је потребна комунално-адмистративна школа. А те су школе, средње и више, у рангу Академија. Први тип школа имају Дизелдорф и Кил у Немачкој, а више комуналне Академије су најпризнатије у Лајпцигу, Франкфурту, Берлину, Хамбургу и Либеку. Помињемо овде искључиво Немачку зато што је тип и нижих и виших комунално-административних школа код њих најпогоднији, и са извесним неопходним или малим изменама могао би се код нас усвојити. Тако би могли да имамо средње комуналне школе у свима бановинским центрима а Академије у Београду, Загребу и Љубљани. Наше гимназије и иначе су постале фабрике неспособног за живот интелектуалног пролетаријата, те се не морамо бојати да ли ће бити довољно кандидата за ове школе. У њих би требало примати само добре ђаке са свршених IV разреда гимназије и одличним владањем. Они би се издржавали о трошку општине, бановине или државе и то у интернатима. Школовање би имало да траје 3 године. За Високу Комуналну Академију тражило би се осам разреда гимназије са положеном матуром и четворогодишњим школовањем. Те би Академије имале ранг факултета. Пало нам је у очи да је општа заблуда о школским квалификацијама као неопходном услову за пријем једног кандидата у општинску службу била захватила чак и многа удружења самих општинских службеника. Тако једни су у својим резо-

О II Ш Т И Н С К Е Н О В И II луцијама тражили положену матуру за пријем у општинску чиновничку службу, а>други су одлазили толико далеко да су захтевали факултет као „кондицио сине ква нон". Трећи су били и нехотице конфузни, тражећи или правни факултет или 15 година подофицирске службе у жандармерији, рачунајући да су те две квалификације равне! Међутим све је то огромна заблуда. Општинска комунална служба нема никакве везе са средњешколским образовањем, па природно ни са факултетским, сем нешто са јуристичким. Комунална наука и администрација израдиле су се данас као засебна доктрина, строго социјалиа, да се без стручне комунално-административне школе не да ни замислити успешно вршење општинске службе! У Кенској општини на пр. од892општинских сталних службеника 75% њих имају средњу комуналну школу, а 25%> вишу академију. Без тих су школа још само дваестак затечених старих чиновника! Све док се не отворе комуналне школе, требало би о трошку општина, државе и разних фондова слати по 10—15 млађих, истакнутијих чиновника редовно у Чешку, Немачк7 и Шведску на комуналне студије. Ти би питомци по повратку били и најбољи организатори будућих комунално-административних школа. III.) Док се поједина удружења општинских службеника, а у овом случају београдско, потпуно материјално не ојачају и не створе свој снажан фонд, треба задржати уредско осигурање не само зато што је оно законом обавезно за градске службенике — и биће такво све дотле док се не издејствује ново тумачење од оног што га је недавно дало Министарство социјалне политике, — него и зато што је, у пркос свих недостатака, уредско осигурање боље од никаквог, или недовољног осигурања појединачних фондова ! . . . Само у том случају треба дејствовати да општине упишу све своје службенике у уреде, да за њих уредно плаћају и да уреди, односно њихови надлежни функционери, на време врше своје дужности према осигураницима. IV.) Да се у новим општинским статутима зајемче сва права и повластице, које имају и државни чиновници и официри за паробродски и железнички саобраћај, трамва.је, на бање, санаторијуме итд. V.) Да се свима удружењима дају рецовне буџетске дотације као стална помоћ респективних општина за њихове помажуће фондове. Те дотације да не буду мање од 100.000—250.000 динара годишње. VI.) Да се бар у великим градским центрима образују комуналне банке. О њиховом широком делокругу писаћемо накнадно, а у овај мах нас интересује само то шго би те