Opštinske novine

Културна хроника: Станислав Винавер, чсњижевник НежачБса савремена ликовна уметност ш архмтеКтура Социјално=хуотана схремљења немачБгих градова

Изложба немачке савремене уметности у павнљону „Цвијете Зузорић" претставља један значајан датум. Она је највећи комплименат и највећи знак пажње који су Немци могли учинити. Јер они не излазе пред нас са делима сладуњавим, безазленим и срачунатим на брз ефекат. Они нам се приказују у правом виду, у истинској суштини својој, без поштеде и улепшавања. Присуствујемо развоју савремене уметности, целој борби за

израз бића, за врховни смисао живота. Отуда је први утисак: једна велика разноврсност, један животворни дах, један снажни пулс. Немачки живот пред нама је: решавају се у сликама, у графици и пластици не само проблеми ликовни, проблеми уметнички, него и проблеми живота, целокупног живота који тражи оквире и облике, узаврео од садржине. Исто је тако јак утисак: честитог заната, строгог хотења, поштене одлучности, неумољиве воље и готово грандиозне солидности и

стабилности. Конструкције, које су у току, носе печат неумитне, неподметљиве жеље да се нађе оно право, оно коначно. Ту има тако мало случаја и каћиперства и блиставог каприца и лакотне површности и дрске подругљивости и ведрог смеха. Нема ведрине. Али то није ни претешка суморност, није ни безизлазна словенска меланхолија, није ни словенско чекање чуда у очајању од раздора. Има овде расцепа, разбијености, подељено-

сти, раскомаданости у намери, у извођењу, у завршној визији. Али је увек, у исти мах снажна и горостасна воља — која иде до опоре судбоносне игре — да се ресцепу да коначни јединствени склад, да се све раскомадано ипак уједини и подреди идејама које воде и морају водити. Једна дакле воља, један постојани напрегнути ритам: да се нађе јединство, да се оствари оно што је наслућено. Тешка животна збиља, без осмеха готово, али без поклека.