Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ^

Стр. 799

Посматран кроз призму економије и привреде уопште, Београд се одликује ситном занатском производњом, детаљном трговином, многобројним чиновништвом и још многобројнијим радништвом, али са врло мало индустрискога елемента у њему. Међутим, наше модерно доба пружа нам у општој статистици чак и психотехничке податке о томе колико, рецимо, хиљаду кројача у једној фабрици сашију костима у данима лепог, а колико у данима ружног времена; у данима нервозе и у данима тихих политичко-друштвених догађаја; у данима када им фабричка менажа сервира једно, и у данима када им пружи неко друго јело и т. д. У овој и у области систематскога испитивања економских тенденција, са предвиђањем закона даљега њиховог развијања, статистика постаје науком. Њено испитивање узрока разних друштвених промена и закона о њиховом кретању учи нас о постојању утицајних чињеница, а кроз њихово откриће води нас научној објективној оријентацији. У целоме свету постоје многобројни и реномирани статистички бирои за испитивање привредних конјуктура, који, попут метереологије предвиђају са много вероватноће падање и дизање понуде и тражње на пијаци размене добара. Индекси цена и стандарт живота, па волумен производње и потрошње су творевине које би без статистике остајале у океану људскога незнања и непоимања; политичка економија би била без статистичкога кртичњака у својој обимности приступачна само изабраним појединцима, а за широке масе привредних елемената само једна недокучљивост и штура рутина. Статистика је донекле претворила сваки контоар у кабинет за изучавање; она је популарисала и демократисала економску науку и знатно допринела формирању данашњег економског интензитета. Статистика као откровитељ међусобне повезаности узрока и последица упућује, даје базу за могућност пробитачних научних и практичних одлука, које ће им бити друштвена и политичка противутежа. Без објективне научне и аналитичке статистичке конкретности биле би те могућности минималне или никакве. У практичној социјалној политици је статистичка метода једна читава б итност. У овој најосетљивијој друштвеној науци статистика је изразито конструктивно и позитивно средство: она је ту стваралац сигурног мишљења о привидно различитим и одвојеним друштвеним појавама, које тек у једноме сврстаном облику демаскирају своју привидну међусобну независност и неутралност. Без статистичке интервенције те би појаве водиле у заблуду чак и најоштроумније посматра-

че. Без ње би, например, био неразумљив постојећи однос између аргентинске жетве и наше иотрошње бразилијанске кафе; краћег радног дана и веће продуктивности радника; умањене нотрошње калорија и увећанога морталитета; Гандијевога покрета и цена порхету у нашим трговинама; општинске трошарине и наталитета; пролетаризације и ситне трговине; кинеских ратова и нашег пиринчаног конзума; рационализације и једновременог ограничавања поризводње; кубанске и јаванске трске и наших произвођача шећерне репице; хиперпродукције и субконзума; индексних разлика у продаји на велико и на мало и т. д. Статистика је та која проверава сва та и слична појединачна и одвојена опажања те својом анализом изналази њихову каузалну везу. Тек после таквога исправљања и уређивања пробраних и сродних чињеница социологија је у стању да ефикасно интервенише у циљу санирања и друштвене заштите. Социјална политика великих градова не би могла имати ни своју конкретност кад не би било статистике и њене аргументације. Само кроз призму статистике може се бриљантио рентгенизирати тело и структура града, друштва и његовог система. Добар изузетак од констатоване равнодушности, за ствари о којима је овде реч, учинио је само г. Д-р Бајкић у Народном Благостању, штампајући читаву малу студију о структури и економском животу Београда. И то је скоро све, јер су остали наши листови доносили с времена на време о овоме попису само кратке званичне комуникее са глобалним цифрама. Београд је, међутим, веома интересантан у цифрама и пружа о себи драгоцене социјалне податке, којима се једино могу објаснити многа иначе актуелна комунална и социјална питања. Пре свега о његовом привредном становништву. У Београду више него сваки други становник привређује на овај или на онај начин. Цифарно: 50.87% је таквих. Осталих 49.13°/о су ослобођени бремена економског збрињавања: деца, војници, ђаци из провинције (нажалост не сви), робијаши, притвореници и слични. Од 226.258 Београђана 115.106 их је заузето бригом стварања егзистенције или пажњом увећавања богатства. Овај факат ако се упореди са податцима о малом броју учествујућих у производњи, може нам објаснити, зашто је код нас породични живот мало култивисан, б ројно врло ограничен и тако често жртвован кафанском животу.