Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 801

Београђани по занимању и њиховим социјалним групама у 1929 години.

Број привређујућих и њихове породице

Г Р У П Е

самосталних

чииовника

служитеља

рацника квалификов.

радника неквилифик.

Св в! >1 ч о о с « ш 4&

домаћице

1 укупни број привређујућих

«3 8 2 ^ ш 5 в о?« ® 8 о л 3 О. Ч 2 ° 7 ^ С

ЗАЈЕДНО

чланова пород.

самосталних

чиновника

квалификов. радника

неквалифик. радника

кућне послуге

служитеља

ваједно служитеља и чиновника Приватни чиновници

—

2,289

—

—

—

—

—

2.289

1.792

4.081

0.78

—

100

—

—

—

—

100

Санитетска служба *

443

1.155

343

—

—

—

—

1.941

1.338

3 279

0.69

22Л2

59.51

—

—

—

17.66

77.17

Настава и просвета

160

1.279

144

-

—

—

-

1.583

1.606

3.189

1.01

10.11

80.79

—

—

—

9.09

89.88

Државна служба

—

9.499

9.499

9.610')

19.109

1.01

—

100

—

—

—

—

100

Војна и морнар. служ.

—

2.493

—

—

—

-

-

2.493

2.059

4.552

0.83

—

100

—

—

—

—

100

Црквена служба

—

182

70

—

—

—

—

252

391

643

1.55

—

72.22

—

—

—

27.78

100

Баикарство

—

1.85У

302

—

—

—

-

2.16!

2 329

4,490

1.07

—

86.02

—

—

—

13.97

100

Адвокати

351

257

53

—

-

—

—

661

741

1,402

1.1?

53,11

38.88

—

—

—

8 02

46.90

Рентијери и пенз.

7.802

4

275

25

—

—

—

8.106

8.706

16.812

1 07

66.25

0 05

0.31

—

—

3.39

3.70

Разно

1.171

546

—

317

151*)

-

—

2.185

1.870

4.055

0.86

53.59

24.98

14.50

6.91

—

—

24.98

Радн. непоз. струка

—

—

—

2.189

1.155

—

-

3.344

2 336

5.680

0,69

—

—

100

100

—

-

—

Домаћице

2.579

2.579

1.217

3.796

0.47

-

—

Кућна послуга

6.013

—

6.013

314

6.327

005

—

—

—

—

100

—

—

Све ос^ало

60

58

—

279

68

—

—

465

6.883

7.348

—

12.90

12.47

60.00

14.62

-

—

12.47

3 б и р:

9.987

19.621

1.187

2.810

1.374

6.013

2.579

43.571

41.192

84.733

0.96

24 36

47.86

6.85

335

14.66

2.89

50.7 6

Исто изражено у процентима

*) Овде су, свакако, код пописа убројани и сви служитељи по надлештвима.

ло, све то долази до свога публичног и документованог изражаја само кроз статистику. Уопште узевши статистика је једна неопходност за све: од метеоролошких станица до гробљанскнх капела; од цркава до општинских трошарина; од амбуланата до кланица; од јавних купатила до сметлишта и т. д. Она нас једино може обавестити јесмо ли у овој години имали већу производњу и трговину према оној из прошле године. Још више од тога: она ће нам својим упоредним цифрама, шемама и диаграмима објаснити и све оно чиме смо то успели да постигнемо и од какве је то ефективне користи било. Свака радна мишица, свака машина, сировина, мерица, грло или саобраћајно средство; свака платежна јединица и манипулација долази до свог прегледног и видљивог изражаја само кроз статистику. Тамо где је статистика неразвијена тамо нема ни објективне друштвене воље за сазнавање правога стања ствари. То, међутим, лишава све могућности за употребу превентивних мера које би ублажавале зле последице. Тамо се оскудева и у самој контроли догађаја који судбоносно делују на цео живот. Без статистике нема ни индикација за друштвено унапређење. Статистика је: број, математика, метода, сретство и наука, чија је егзактност најочигледнија. Она ће због тога у будућности све више преовлађивати и у практичној публикацији, замењујући празну визију и голу претпоставку конкретном и необоривом

чињеницом. У добу перманентне рационализације статистика ће имати своје све константније и угледније место. Строжијом деобом привређујућега дела становника по социјалним категоријама добија се ова слика Београда. 1) Самостални уопште 23.426 лица, или 20.35% свих привређујућих; 2) чиновника и службеника уопште 26.942 лица, или 23.40% свих привређујућих; 3) радника уопште 56.180 лица, или 48.72% свих привређујућих; 4) кућне послуге 6.013 лица, или 5.22% свих привређујућих; 5) Домаћице 2.579 лица, или 2.24% свих привређујућих у Београду. Још је карактеристичније од овога дељења Београђана, на радничко-чиновничкосопственичку групацију, ово: што у ПРОИЗВОДЊИ учествује од свих (20.35%) самосталних само 6.10%. Код свих чиновника (23.40%) тај однос је једва као 1.21%. Иначе у привреди: трговина, саобраћај, хотели и кафане, учествују самостални са 5.57%, а осталих 8.68% су изван привреде. Чиновници пак, учествују у трговини, саобраћају, кафанама и хотелима само са 3.20%, али ипак два и по пута више но у производњи. Колико сугестивних и инспираторских откровења лежи у закључцима ових цифара?! Поезија и трагедија живога и људскога Београда говори кроз ове циф ре речитије од сваке уметности. . /д7 кК, \сг\