Opštinske novine

Стр. 910 ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ Поводом исељеничког Конгреса у Београду — Наше исељеничко питањс —

Ових дана, 26, 27 и 29 јуна, одржан је у Љубљани, Загребу и Београду, први исељенички конгрес. Ово је први састанак, ове врсте, између претставника наших исељеничких колонија и наших исељеничких организација у зеиљи, а задатак му је да између исељеништва и отаџбине створи што тешње везе. Поводом овога потребно је проговорити коју реч о нашем исељеничком питању, које је за нашу државу од првокласног значаја. Наш свет, нарочито у границама предратне Србије, зачуди се када чује или прочига да се у иностранству налази један огроман број наших сународника, расејаних по целој земаљској кугли. Он, једним делом, зна за Теслу, Пупина, Бабурицу, Михановића, Петриновића и др., али слабо зна да поред ових неколико великих имена у иностранству живи читава једна мала Југославија. Наши исељеници, изузимајући ове у европским земљама, чије је исељавање сезонско печалбарење, најбројнији су у Сједињеним Америчким Државама, Канади, Аустралији, и у земљама Јужне Америке — поглавито у Аргентини, Сједињеним Бразилијанским Државама и Чиле. Око милион душа броје ове наше колоније, чије је људство напустило родни крај и у туђем свету свило себи гнездо. Многе ће горња цифра изненадити, јер — према последњем државном попису становнишгва — она претставл>а петнаести део целокупног нашег народа, и после првог изненађеља запитаће се: како је дошло до тога да се наш свет у овој мери иселио;' Почеци исељавања наших сународника забележенн су у прошлом веку и то у крајевима који су до 1918. г. потпадали под бившу двојну монархију. Узрок је, углавном, била беда. Исељавало се, у првом реду, становништво тзв. иасивних крајева, тј. они који су имали најмање могућности да нађу зараде у свом крају. Исељавали су се поглавито мушкарци, са задатком да се, неколико година доцније. поврате кућама са уштеђевином. Америка, која је по свом ондашњем неискоришћеном богатству ушла у причу, сасвим природно привукла је највећи део ових наших сиротана. Историје о златним пољима и рекама, рудном и другом богатству препричаване су и учиниле су своје. Људи су ишли тамо где им је изгледало да ће најбрже успети да заслуже новац, како би се што пре вратили својим кућама. Тако су једни у држави Северној Каролини, претрпивши бродолом, основали варош Кроатан, други су населили плодну и богату Калифорнију и били међу првим оснивачима воћарске индустрије,

трећи су испунили рударска окна, четврти на обалама океана засновали мале насеобине и развијали постепено рибарство итд. итд. Временом насеља су се множила. Многи је, чувши за америчка природна блага, напуштао кућу и одлазио у свет. Покрајине из којих сг највише исељавало, биле су: Хрватска, Лика, Далмација, Славонија, Словенија. Доцније, када су поред беде почеле да се осећају и методе завојевачке политике аустроугарске, почео је да напушта родну груду и наш свет из богатијих и плоднијих крајева. Аустро-Угарска је фаворизовала исељавање Словена, јер јој је оно омогућавало да помоћу Мађара и Немаца лакше апсорбује онај преостали део. Економски разлог појачан политичким продужавао је живот наших исељеника у туђини. Своје уштеде они су слали својима, али су у туђини остајали радије него да се врате у родни крај, који је стењао под туђином. Насеобине су се множиле и увећавале, поједине породице прелазиле су целе у прекоокеанске земље. Многи од наших женилн су се девојкама из оближњих насеља, стварани су домови. Тако, данас, у Сједињеним Америчким Државама, наилазимо на наша насеља стара по више деценија, која су дала по неколико генерација. Живот наших исељеника у државама Северне Америке развијао се напоредо са животом осталих досељеника, припадника разних европских народности, тј. са животом оних који данас скупа претстављају америчке грађане. Позитивне особине наше расе; радиност, истрајност, штедљивост, самопрегоревање и развијен смисао за заједницу, ставиле су наше исељенике у први ред. За кратко време они су се истакли као најбољи радници. Такви су били у почетку, такви су остали и данас. Квалификовани, као и обични радници, копачи руда и земљорадници, најрадије су узимани у службу. Напоредо са усељавањем у Сједињене Америчке Државе наш свет усељавао се је и у Канаду и Аустралију, а мањи део усељавао се у земље Јужне Америке, које су у оно доба биле далеко мање привлачне. После Светског рата прилике су се знатно измениле. Код нас, као и у многим другим европским државама, тешко поратно стање изазвало је емигрирање у масама. Исељавање је настављено из покрајина из којих се и раније исељавало, а земље усељавања остале су исте. Како је, међутим, ова најезда европских народа била снажна, а ситуација у усељеничким земљама знатно измењена, тржи-