Opštinske novine

ОПШГИНСКЕ иовинн

Стр. 1039

потреба Београда, који је у то време достиI ао око 85.000 становника. Од свих ових школских зграда вредно је напоменути ону у Савамали. По своме интересантном решењу основе, својој обради и облику, ова школска зграда сматра се као врло успела. У своје време планови ове школе слати су на изложбу у Лондону. Ова зграда по површини је највећа од свих зграда основних школа у Београду. Зграда је сада у доста запуштеном стању, услед огромног броја ученика који се њоме служи. Јер, поред недовољног броја учионица и полудневне наставе, цео спрат ове зграде са 8 учионица и осталим просторима држи под закуи III. Женска Гимназија. Још 1908 год. Општина београдска уступила је бесплатно први спрат ове зграде" Министарству Просвете за потребе Више женске школе. Све до 1919. год. није плаћана никаква школска закупнина, када је било одређено да Министарство плаћа кирије 400.— дин. месечно. 1924 године повишена је кирија на 6.000 дин. а од 1929 год. на 10.000 дин. месечно. И ова одређена кирија није редовно плаћена, те сада Министарство Просвете дугује Општини београдској 729.000 динара за закуп ове школске зграде. Основна школа на Савинцу, Смедеревском Ђерму и на Вождовцу саграђене су солидно и хигијенски без икаквих сала и других просторија, доста скромно по обради, али је дат довољан број учионица и тиме отклоњена оскудица у њима. После ове значајне године по школску грађевинску делатност настаје један велики прекид од 13 година за које време није саграђена ни једна школска зграда. Ова.ј прекид је трајао непрекидно од 1909 до 1921 године. За време балканских ратова и светског рата разумљиво је што се није ништа градило пуних 7 година, али за три годиие пре ових ратова и три године после њих, тешко је наћи оправдања. Одмах после светског рата са наглим порастом београдског становништва увидело се да нема ни приближан број учионица колико је потребно да прими целокупан број школске деце. Да би се избегло ово зло и да би се могла пружити основна настава свој дораслој ^ деци за школу, школске власти прибегавају једном нужном злу и уводе полудневну школску наставу. Полудневна школска настава уводи се у свима београдским основним школама, изузев у школама код Саборне Цркве, на Теразијама, на Источном Врачару и у „Вежбаоници". У школама на периферији је највећа нагомиланост деце. Тамо не помаже ни увођење полудневне наставе. На пр. у школи на Смедеревском ђерму дотле се отишло да деца похађају школу сваки — трећи дан!

После овог прекида од 13 година приступа се 1922 године зидању нових периферијских школа. Напуштају се старе приватне закупљене зграде и граде се нове школске зграде на Сењаку, у улици Старине Новака и нов павиљон поред постојећег на школском имању на Смедеревском Ђерму. Све три зграде су приземне са по 4 учионице и са по 2 канцеларије. Ове су зграде озидане врло скромно, са мало новчаних средстава, колико да се добије што већи број учибница. Ове године приновљено је 12 учионица, али је овај број учионица тако незнатан да се не осећа знатно побољшање у погледу распореда школске деце и олакшања нагомиланости у појединим школским центрима. Београдско становништво нагло расте и прилив школске деце невероватно је велики. Београд је већ у 1921 години имао 111.740 становника. Криза у броју учионица је велика. Усред ове највеће кризе прави се један неопростиви прекид од 1923—1927 године закључно, дакле пуних 5 година, за које време није приновљена ни једна једина нова учионица. У зло доба тек 1927 године на енергично заузимање општинске управе и школских власти, протесте ђачких родитеља а иницијативом појединих истакнутих личности, Обласни Школски Одбор приступа састављању програма за зидање нових школских зграда, водећи рачуна о крајевима вароши у којима је била највећа нагомиланост деце и у којима се осећала неодложна потреба за зидањем нових школ. зграда. Са извесним одступањем од постављеног програма а у границама финасијских могућности Општина београдска исте године приступа пројектовању предвиђених школских зграда. Већ следеће 1928 године, одмах у почетку грађевинске сезоне приступа се њиховом грађењу. Ове године саграђене су ове школске зграде : Основна школа на Булбулдеру са 8 учионица на новокупљеном терену; Основна школа на Вождовцу са 4 учионице на истом школском имању поред већ постојећег павиљона са 4 учионице; затим надзиђују се спратови на оба постојећа павиљона основне школе на Смедеревском ЂерМу са по 4 учионице; надзиђивање спрата на постојећој школској згради на Сењаку са 4 учионице; надзиђивање спрата на постојећОј згради у улици Старине Новака са 4 учионице и 2 канцеларије и најзад нова школска зграда на Душановцу на ново купљеном терену са 6 учионица. Ова година је, после 1908 године, најплоднија у погледу грађења школских зграда, и те године је приновљено и предато на употребу 34 лепе и хигијенске учионице. Да Београд тада није добио овај знатан број учионица, десило би се, да деца похађају школу не само једну половину дана, него би је похађала сваки трећи или